Zašto je Holivud propao

Tako bi ispalo da su ovi postali leminzi zbog filmova a filmovi takvi zbog leminga, a da se ne lažemo, ta afroamerička dečurlija teško da je odrastala po bioskopima i da ih uopšte posećuje. Zabole Hollywood dupence za njih.

Mahom klinkice u klipu, šta njih briga bilo za Marvel, Star Wars, bilo za Tarantina, Scorsesea, PT Andersona, bilo John Wicka i ma šta od toga. Društvene mreže, daj bože klabing i uvrh glave ako vise negde u kraju, šta su oni uopšte videli od Hollywooda, štajaznam. Jok, gore je mucho, studio uvek cilja one koji imaju lovu, dakle roditelje dece, te ove starije gladne nostalgije, ne mogu šestaestogodišnjakinje iz mahom siromašnih porodica, koje zbrda-zdola upitno i završe te najčešće sačuvajbože državne školice, sa rasturenim porodicama, biti sva silina bioskopske publike danas, niti odveć krive za to što su mahom malumne oko ne može prostijih stvari. Tu je toliko toga pogrešnog, da je hollywood verovatno van svake priče, valja bolje videti ko stvarno ide da gleda npr Indiana Jones pe'set dva, kao i roditelje te i takve dece, pogotovo školski sistem koji ih pušta u svet tako lišene elementarnog grama mozga i znanja, ma logike i ikakve svesti, šta će ti znanje da odgovoriš na pitanje koliko bi godina imao sada da si rođen pre 10 god, u kojoj zemlji je panamski kanal, iz koje je zemlje engleska kraljica. Kako bi takvi gledali u ma kakve pokretne slike na bioskopskom platnu, pa ne znam koliko da pojednostaviš priču. 

Obično ne volim te jednostrane teze ionako, deca su ratardi tobože, ništa ne valja, srljamo u idiotizam, jes đavola. Može se snimiti i dijametralno suprotan klip, sa neviđenim talentima u svim poljima, malci-genijalci. Da i ne počinjem o tome što blagostanje, duži period ušuškanosti, ne stvara nužno ljude, mora se proplakati reka suza, stradati, patiti, biti srušen, da bi naučio da ustaješ uopšte, da biješ bitke onda kada ne valja, a ne da raji u ustavu obećavaš nekakve velike šanse za sreću (šta god ona pa značila uopšte), materijalna dobra i slične budalaštine, svu silinu mogućnosti na sve strane, kome to stvarno treba ako želi biti čovek. Recimo.

No to je kao ono kada se kaže npr eto za tamo da su morbidno gojazni u nekom suludom procentu naroda. Naravno prećuti se i da je istovremeno zemlja krcata vrhunskim sportistima, da su svuda teretane, zilion fitnes centara, milioni izvajanih ljudi, vrhunski rezultati na recimo olimpijadi, uopšte vrlo verovatno i prostor gde su ljudi najviše opterećeni svojim izgledom (iz naravno sasvim površnih i tupavih razloga), ima problema, biće ih još dugo, uvek novih pored ovih već nakucanih, no vala ima i rešenja, sve je ionako ciklično. Da bi bilo bolje, prvo mora biti (mnogo!) gore, te se valjda potom na upravo tim ruševinama nešto i gradi. Ako dođe do sloma obrazovnog sistema, digne se uzbuna u nekom momentu, kakva crna idiokracija, to nikome ne odgovara. Kao i uostalom taj vražiji Hollywood, koliko puta je bio ugruvan, tupav, eskapističko ludiranje ni o čemu, prazan i površan, pa usledi bitno drugačiji period. Valjda je tako sa svačime. Ima svakakve dece, svakakvih roditelja, svakakvih sistema, svakakvih perioda. No roditelji će (mahom) uvek gledati da im klinci ne izrastu u idiote, školstvo, šta god ja vazda mislio o njemu, ne srlja baš u kakvu sveopštu nepismenost učenika, sirotinja uvek strada, no i to mora uvek ići na bolje, dete po dete, četvrt po četvrt, šansu po šansu. Dok i civilizacija ne počiva tek na vražijim političarima, ekonomistima, čika doktorima i advokatima, neko mora raditi i na građevini, pumpi, čistiti te škole, raditi stolariju i šta sve ne, podjednako nema civilizacije i bez njih, ne mora se dati 30ak godina obrazovanju da bi kao pa ispao čovek. Samo da ne prestanemo biti ljudi, onda je džabe svega.