In a Violent Nature (2024)

u neku ruku, LOL. Ja pripadam prvoj vrsti, nisam gejmer,

ali film odiše igricom, kao da vodiš lika koji ubija glupane

i glupače na inventivne načine. Cijeli film je prožet kadrovima

koji prate "junačinu" s leđa kao u igrici. Inače, što se tiče

ubojstava, zanimljivo je kako je presavinuo joga djevojku.

Izmislio je novu joga pozu. Tvo voli ovaj tip filma, koji je

ujedno i skidanje šešira hororcima iz 80-ih i 90-ih,

obvezatna lektira.

Ima nešto i u tome da se tobože voli nekakva sigurnost (iluzija iste, zbilja ne znam kako iko može verovati u sigurnosti, niti razumem zašto bi to iko uopšte želeo sebi), zavale se lepo, na ekranu se dešava koješta tenzično, napeto, jezivo, a oni lepo jedu kokice, piju kocu, grickaju snickers, dođe do kakvog transfera strave, skoka adrenalina, najverovatnije kortizola (sve je u hormonima, ne?) dok oni zapravo sve vreme rizikuju samo to da se zagrcnu na vražiju kokicu, ili hajde, grđe, kakav dijabetes i sijaset bolesti koje vuče proždiranje ugljenih hidrata, šećera, procesuiranog đubreta od hrane, skokove insulina dakle, rekosmo, hormoni jbg. (ruku na srce, nije baš da ćeš po bioskopima ikada videti nekog da gricka zelje, kelj, liže brokoli and shit).

Neko voli tobogane, ekstremne sportove, borilačke sportove gde se sve nakucava na 11, no nije greh sedeti u fotelji (ko je ima) i gledati gladijatore, manijakalne ubice, bekstvo žrtava, razne zgode koje generalno jedni drugima inače znamo priređivati eonima, samo eto, bez da zakrvarimo ruke dok se to dešava na ekranu.