Monster's Ball (2001)

Izrazito depresivan, ponegde neprijatan i mučan, sa doduše opakim spontanim seksom (upravo iz očaja, krivice, tuge) i grudima Halle Berry (možda se varam, mislim da joj i gola guzičica glumi u ovom filmu...-ostatak polunormalnog foruma "pa zar to pamtiš, propalico, iz ovog filma, pored svih njegovih tema, voda te odnela naopakog" - Dabome, jok, najbolje da počnem da zaboravljam i grudi i dupeta, beš takav život onda) , dok je tu i neponovljivi Peter Boyle, kud ćeš više ionako, no ako je malo, odličan i Billy Bob tu. 

Neje tek tamo neki ljubavni, ima tu slojeva i slojeva. 

Šteta koju roditelji naprave, generacijski jaz, američki jug i rasizam, siromaštvo, gubitak, smrtna kazna...a ljubav je tek jedna od stvari koja nas može, vala i ne mora, učiniti ljudima. 

Masa velikih i divnih filmova su ujedno i ljubavne priče, dabome da to istovremeno nisu uvek melodrame. 

Fight Club, Brem Stoker's Dracula, True Romance, ono par filmova Godara koje mogu odgledati do kraja i šta sve već ne. Lepo je kada se biju i kada lete staklići i pršti krv iz arterija, no ako nema ljubavi u filmu, to mu je ogroman minus, čast lepim izuzecima.  Šta su nas ono učili, šta čini dobar film?

Šega, ševa i šora. 

To mi je uvek blesavo kada napišemo na forumu, taj "niko nije pomenuo" deo 

Ne može se stići o svemu, pisah više o filmovima od bilo koga ovde, još zapravo ne volim da pišem po sećanju, nije da je uopšte moguće ni makar par reči o svakom petom odgledanom filmu, koliko bi me tek onda bilo po temama, ja baš mislim da imam i previše postova.  

Ima vas koji možete svukud ponešto makar, šta će mene svuda, red je da odmorim ovo malo duše. 

Swordfish mi je bio šupalj ali delom zabavan, interesantan zbog blesave igre kamere u nekim momentima, Berry zgodna, lepša od života tamo, Basic mi je bio dosadan, totalno nije moj broj filma, volim Travoltine filmove (mahom iz sasvim drugog perioda doduše) pregrmeh taj nekako.  

                  

U mom okruženju se ne priča, bogu hvala, o filmovima ikada, ta dva su bila na tv-u garantovano, pa bi ih se poneko možda i setio, otkud da znam. Klonim se samo napucanih priča, pretencioznih, pisah ti već o tome, kada mi neko tobože usputno izvuče Bergmana, Antonionija, želudac krene da mi se okreće, a ne bi mi smetalo da neko počne o Berry, Travolti, Billy Bobu, prirodnije je, no srećom, ne pričam sa ljudima o tome u životu, sa rajom više volim da ćutim, ili da se glupiram(o), ili pa da pričamo o stvarima mimo mojih strasti, razdvajam to od neta, ovdašnjih razgovora, mada vi'š da mi je i foruma, kuckanja preko glave