Fair Play (2023)

Novi Netflixov hit o kome se priča poslednjih dana. Drama o međuljudskim odnosima i vezi smeštena u korporativni svet tipičnog kapitalističkog okruženja gde je čovek čoveku vuk i samo puka prepreka do ostvarenja ličnih poslovnih ambicija po svaku cenu, bez milosti i talaca.

Iskreno, jedan od najiritantnijih filmova koje sam video poslednjih godina, gde je teško pronaći bilo šta pozitivno, sa ljudskim licem i simpatično do mere da se sa tim može saosećati i poistovetiti. Bukvalno ničeg svetlog i inspirativnog, od načina funkcionisanja veze dvoje glavnih protagonista, preko njihovog odnosa sa roditeljima, sagledavanja sveta oko sebe, pa do brutalnog pozicioniranja među drugim ajkulama u poslovnom svetu gde se suštinski prodaje magla za ogroman novac i sa visokim ulozima.

Dakle ostvarenje koje me je žuljalo od prvog do poslednjeg kadra, izazivalo odbojnost i konstantno uveravalo da nikada ne bih mogao plivati na takav način u jednom svetu i okruženju gde je na oltar neophodno u potpunosti žrtvovati sopstvenu dušu, obraz, moral, empatiju i sve ostalo što čoveka čini čovekom.

Sa druge strane oseti se da ovom pričom diriguje ženska rediteljska ruka koja vešto ispod površine provlači niti aktuelnog feminizma, što posebno eskalira u samom finišu i poenti priče. U tom smislu uspešno koketira sa aktuelnim društvenim trendovima i ide ruku pod ruku sa kreatorima javnog mnjenja. Iznenađuje zrelost dotične koja je pored režije pisala i scenario, te na autentičan i više nego realan način secirala genezu jedne ljubavne veze koja veoma brzo i brutalno prolazi fazu od totalne zaslepljenosti ljubavlju (premda površne i nezrele) pa do krvi i suza nakon neizbežnog sloma.

Jedna sasvim realna, moguća i zamisliva (ljubavna!??) priča kakve su u većem ili manjem obimu verovatno i prisutne u tako dehumanizovanom korporativnom okruženju. Izuzetno uspešno psihološko zadiranje u srž bazičnih ljudskih emocija i poriva gde se tuđ uspeh ne prašta, makar se bitka za status i pozicioniranje ega vodila unutar klasične, mada nezrele zajednice dvoje mladih. Poslovni status i cifra na čeku direktno određuju status veze i formraju veoma tanku nit na čijim suprotstavljenim polovima se nalaze ljubav i mržnja. Sudbina para je predodređena i neizbežna od samog starta.


Pored svega navedenog iznenađuje i pažnja za detalj i sitnice koje čine i upotpunjuju mozaik same priče. Retkost je pronaći film gde seksualni čin dvoje ljudi nije predstavljen kao gotovo sterilan i savršeno čist, već onaj iz realnog sveta, koji za sobom ostavlja određene tragove. Takva briga o detaljima ukazuje na uložen trud i podiže vrednost samog ostvarenja. Glumci su podjednako iritantni i (pre svega duhovno i moralno) antipatični, da se idealno uklapaju u zamisao rediteljke. Među njima je i moj favorit iz senke, izvanredni Eddie Marsan, čija facijalna ekspresija savršeno odgovara liku bezdušnog korporativnog gospodara duša.

Sve u svemu, neuobičajeno dobro ukomponovan film, realno zamisliv, psihološki dubok i efektan, vođen veštom rukom i relativno originalan. Sa druge strane jako odbojan, iritantan, na momente mučan i surovo težak za poistovetiti se sa bilo kim ili bilo čim za nepuna dva časa snimljenog materijala. Bezdušan, dehumanizovan i tužan u isto vreme, film koji ne uliva ni trunku optimizma i pozitivne emocije. Vrlo kontradiktorno! Zanimljivo! Jako teško za oceniti...

Ažurirao ar8c - 13.Listopad/Oct.2023 u 02:02

Triler smešten u luksuznim poslovnim prostorijama renomirane finansijske korporacije koja se bavi berzanskim transakcijama. Emily i Luke, saradnici na poslu, a privatno ljubavni par koji hoće da svoju vezu podignu na viši nivo. No, pre no što su i zvanično postali verenik i verenica, manipulacije na poslu sukobiće njihove interese, preteći da ih pretvore u zaklete nepijatelje...