The Eagle Has Landed (1976)

Kako su elitni padobranci druga Hitlera uspeli da oslobode druga Musolinija koji je bio zatočen od strane Italijana, krajem 1943. godine, kada je uveliko dobar deo vojnog vrha rajha rat smatrao izgubljenim, okuraženi drug Hitler zadaje zadatak da se po svaku cenu otme drug Čerčil, čime bi se tobože odnos snaga možda promenio ili ugovorio povoljniji mir, ili eto prosto oporavio moral nemačke armije, štatijaznam o čemu je već mislio drug Hitler. Bilo kako bilo, misiju otmice britanskog premijera dobija drug-pukovnik Radl (Robert Duvall, ovde bez oka i ruke, siroma),direktno od druga Himmlera (Donald Pleasence u sjajnoj epizodi, ja prvo mislio da je drug Hitler, no ipak je drug Himmler), koji obaveštajnim kanalima saznaje da će drug Čerčil uskoro posetiti kakav engleski zaseok. Misija odlazi u ruke iskusnom terencu, drugu-pukovniku Steiner-u (Michael Caine) odlikovanom nemačkom oficiru, koji je zbog svog poslednjeg sukoba sa nacistima koje inače ne miriše, prognan sa svojim ljudima na kakvo ostrvo, te ovom misijom zapravo dobija šansu za pomilovanje. Njima se pridružuje pripadnik IRA-e koji ionako jedva čeka da uvali paju patka Englezima, drug Devlin (vedri Donald Sutherland) dok ih na lokaciji čeka i milica agent, drugarica Joanna. Pridružuje im se dakle i drug Steiner sa svojim ljudima, koji kao predstavljaju Poljake, dok se tuda sada motaju i Ameri, ništa manje. Cirkus. Naravno, uskoro se ceo plan komplikuje i ne ide išta onako kako bi trebalo...

Voleo sam ga kao dete, no kao i uvek kada ponavljam većinu tih starijih ratnih filmova imam priličnih problema da progutam toliko toga. Hajde što volim anti-ratne filmove, ozbiljne, mračne, koji ratove tretiraju onakvim kakvi jesu, košmarnim i uludim stradanjem ljudi, recimo i da kakvim manjim delom imam razumevanja za akcione ratne priče, avanture, neka i ratne komedije...no najčešće me neozbiljnost podseti na neuverljivost dotičnih filmova, te onda sa još po kojom manom koja je prosto došla vremenom, dobar deo tih filmova mi bude težak za ispratiti. Da ovde nema zbilja dobrih glumaca, ovo bi mi bilo negledljivo. No, izdržao sam nekako dva i nešto sata neozbiljnog zapleta i šahovske igre dvostrukih agenata i nadmudrivanja. "Or'o je slet'o" verovatno nije tip ratnog filma za one koji vole bilo ozbiljne ratne priče, bilo akcione sekvence, epske razmere and shit. Prosto se opustite i prepustite dobrim glumcima u laganom i (uglavnom) zabavnom filmiću. Teško mi je da ga preporučim, nije ovo (odavno) moj broj, trebalo je da ga ostavim detinjstvu i sećanjima, no neko će sigurno biti blaži od mene. Ko ne bude i grublji tj.