Triangle of Sadness (2022)

Film je potpuno evropski, ali sam ja razočaran.

Reći ću samo da je kraj za mene potpuno neočekivan.

Fascinantan je to čovek bio, usput bih preporučio knjigu "Moj poslednji uzdah", sjajno štivo, ali njegovi filmovi su zbilja predaleki od svega onoga što ja volim u filmovima, oko ponečega bi mi se sada, posle mnogo godina od gledanja svega toga, možda i promenilo mišljenje, mada im se radije ne bih vraćao. Nije to moj svet. Pa i sam plakat ovoga filma me već užasava. Luksuzna krstarenja, bogataši, koja god prava tema da pliva ispod površine, to nije, kažem, sam univerzum u kojem bih pa eto ja boravio da bih došao do koje god već poente. Ovaj ću dakle oh tako slatko preskočiti. Nekada je sasvim fino i živeti u neznanju. 

Aleksa sam protiv svih, salim se, mislio sam na kviz. Evo za Aleksu sad me podseti jedan film  Fukushû suru wa ware ni ari (1979), van teme je ali klasik, podsetila su me dva filma od Imamura-e.

Ili za druge od Bunuela na prvu jako simpatican, interesantan  i fin film El ángel exterminador (1962) a obradjuje temu ...

PS. Samo nemojte mnogo da kritikujete ako vam se ne svide navedena ostvarenja, sad vidim klip sto je postavio puppet stavrno je `nacionalna klasa` mozda sam i ja u krizi svetske avangarde.

 I prethodni film od ovog rezisera sam prekinuo posle 10 minuta. Tip je smor.

Alex, hvala za preporuke, pogotovo za japanski film o profi ubici....

 Ovde nema sta da se razume. Najlakse je praviti ovakve filmove. I ti ces da mi kazes nesto o filmu tek si se izpileo iz filmskih pelena.