Invasion of the Body Snatchers (1978)

A ove neke novije verzije nisu vrijedne gledanja.

Evo sjajnog primera odličnog rimejka, koji ni malo ne ostaje u senci originala iza koga je pedesetih godina stajao velikan američkog filma, Don Siegel. Ovde, Philip Kaufman ujedno odaje počast slavnom prethodniku i pravi film izuzetno jezive, paronoične atmosfere, sa sjajnim glumcima koji tumače uverljive i realistične likove.

Film dakle govori o tihoj, efektnoj invaziji vanzemljskog oblika života, bez ratova, sveopšteg uništenja, međuzvezdanih brodova, naprednih tehnologija i čuda...već pre kao kakvog bakterijskog organizma koji zaposeda ljude (u zanimljivom, čestom maniru horora, dok ljudi spavaju, što i san čini neprijateljem) i duplicira ih, ostavljajući iza sebe prazne, mrtve ljušture originala, čovecanstva, dok zemljom počinju da hodaju vanzemaljske replike u ljudskim oblicima, no lišene svake ljudskosti.

Likovi su priča za sebe, gotovo obična raja, Donald Sutherland, centralni lik dakle, je sanitarni inspektor, njegova prijateljica (uvek preslatka Brooke Adams) botaničarka, tu je i psihijatar (Leonard Nimoy),  pisac (Jeff Goldblum) i kakva hipika (Veronica Cartwright) koji kako postepeno postaju svesni dešavanja oko sebe i zastrašujuće realnosti od koje se ne može pobeći, pokušavaju naći rešenje, skrivajući se od novog, strašnog sveta u nastajanju. Njihova realističnost, zajedno sa umešnom režijom i  vrhunskim ambijentom...čine baš ovu verziju (meni) najboljom. Abel Ferrara će svoju (ne lošu) varijantu snimiti devedesetih, Body Snatchers (1993), dok će nam 21. vek doneti i nesrećni Invasion (2007) sa Nicole Kidman.

Zabavne su i kameo uloge jednog Robert Duvalla (kao sveštenika na ljuljašci, u otvaranju filma), režisera originala, samog Don Siegela kao taksiste a tu je i glavni glumac originalnog filma, Kevin McCarthy koji u panici trči ulicama San Francisca, upozoravajući ljude da su Oni tu. 

Sjajan filmić, obožavao sam da gledam Invaziju na velikom platnu osamdesetih, neponovljivo bioskopsko iskustvo.