Bad Boy Bubby (1993)

Naslovni Bubby u stvari uopšte nije dečak već sredovečni tip u svojim poznim tridesetim, po svoj prilici ne sasvim svoj u glavi, koji živi sa svojom daleko nenormalnijom majkom u rupčagi od stana koji nikada nije napustio, prepušten verbalnom, duševnom i seksualnom zlostavljanju svoje pomračene majke. Bubby ne znajući za bolje biva večito razigran i zabavljen, kroz kakav god (iz našeg ugla) pakao prolazio. Majka ga plaši gnevom boga i budalaštinama o tome kako je napolju vazduh zatrovan, disanje nemoguće, te da ovaj nikada neće smeti proviriti van. Sve se menja kada se ko zna odakle u njihov život vraća podjednako bizaran i brutalan Bubbyjev otac...sve se završi vrlo krvavo sa Bubbyjevim konačnim otiskivanjem u njemu fantastični spoljašnji svet. Priča zapravo tek tu počinje u Bubbyjevom doživljajima tog čudnog, bučnog, mahom neprijateljskog sveta, u cesto zastrašujućim i bolnim novim seksualnim, emocionalnim i egzistencionalnim iskustvima u kojima na svoj, jašta otkačeni, način Bubby možda pronalazi svoj put i sebe samog. 

Naravno da nije film za svakoga, bizaran je na više nivoa nego sto ih ja to mogu stići navesti ali je ovo ipak samo jedna ljudska prica o pronalaženju sebe, neka i na tipično otkačen, Aussie način. Uostalom, ne znam da li sam gledao jedan jedini iole konvencionalan film režisera Rolf de Heer-a, nije mi se dopao samo Incident at Raven's Gate mada njega gledah pre 20 i kusur godina, dok mi nekoliko njegovih filmova bez ikakve dileme spada u sam vrh australijske kinematografije (Tracker, Alexandra's Project, svakako i Bad Boy Bubby)...ma,tip mi svojim specificnim izrazom, filmovima, kvalitetom ulazi na listu najdražih (makar) 100 režisera uopšte. 

Kako bilo, Bad Boy Bubby je krajnje nesvakidašnja, manična i emocionalna filmska avantura, zbilja doživljaj za sebe, avaj za filmske sladokusce spremne na sve.

Odlican je film. Hteo sam vise da napisem, ali pročitah puppetov komentar,  pa da ne odem u spoiler-e (moze tu jos malo da se prosiri, analizira itd), ali napisao je taman koliko treba. Mozda bih dodao da je pocetak stvarno `jeziv`,  ali pregurajte ( i ja nisam hteo da ga gledam kad sam citao sinopis, takvo mi raspolozenje tada bilo i nesto mi se nije gledalo, ali ispravih gresku)   i onda cete krenuti toboganom emocija (bice svakakvih)  i medjudelovanja protagoniste sa svetom oko njega kroz specificne deonice, i na kraju puta dobiti po mom misljenju jednu snaznu poruku, i jedno stvarno dobro filmsko iskustvo.   U svakom slucaju preporuka. 

Takodje preporuka i za  Alexandra's Project (2003) gledao sam ga davno ali mi je ostao u secanju. Isto specifican film.

Piši ti i analize ako zbilja misliš da je tako šta potrebno, zašto ne, ja to namerno izbegavam niti volim uostalom, meni je svrha ponekog pisanija da eventualno nekoga zainteresujem za film, mada mi je primarni cilj, ako i to uopšte, da prosto kažem kako je nešto delovalo na mene. Još bolje ako se forum pumpa što različitijim pristupima ma kom filmu, pogotovo ponekim zaboravljenim, skrivenim itsl. 

Analiza zna i da ne ostavi mnogo gledateljima doduše, ne znam vodi li u priču dalje na nivou druženja (forumskog) ili pre zacementira temu, te oni koji bi napisali i nešto jednostavnije i ličnije, odustanu. Meni se čini da su mnogi moji tekstovi (iako već skraćeni) predugi za forum, današnje strpljenje i navike ljudi na netu itd  nastali su u drugo vreme, na drugom mestu, iz drugačijih motiva, namera blabla. Odbijam da tonem u pojednostavljanje, mada bih voleo često i da ostavim po rečenicu gde god, puna kapa danas. Pišem na silu već mesecima ionako.  Pomaže mi da izbistrim (ludu) tikvu pa i nemam odveć izbora.