Special Delivery (2022)

Nisam mogao odoliti i pogledao odmah.

Cica vozi auta. Ali ih vozi tako da bi se i fast&furious ekipa zapanjila.
Ona nije nikakva pozitivka, posao je odvesti nekoga od točke A do točke B, a najbolje plaćaju naravno kriminalci.
Kompromisa tu nema, plati vrhunsku vozačicu ili odlepršaj.
Posao ide kao podmazan, problemi nastanu kad se smiluje jednom klinji.

Vožnje i ganjanja autima sam se zbilja nauživao.
Stvarno, najiskrenije, ne trpim Need For Speed i slična sranja.
Ali ovdje je neki koreograf vožnje znao itekako što radi tako da je ispao bombon.

Priča? Ništa originalno zapravo: dijete u nevolji, negativci dobrog srca, korumpirani policajci, itd.
Ali izvedena je jako dobro, nema dosađivanja niti monologa ili dijaloga koji su tu za popuniti minute ili objašnjavati očite stvari glupima.
Na žalost, ne i najbolje.
Imigrantska službenica je iskorištena samo kao "comic relief", a moglo se tu puno toga još s njom napraviti.
A kraj je... To se isto moglo drugačije i bolje. Očito se htjelo sugerirati nastavak, htjeli su malo tu dramatizirati, ali prozirno je.

Glumci su odradili sve kako treba, ali ja moram priznati nešto.
Ovaj klinjo je lud totalno.
Naravno da plače i naravno da je u šoku ne jednom i naravno da radi dječje greške i naravno da ima dječja razmišljanja, inaćenje i sve je što dijete jest.
I naravno da u korejskom filmu dijete je dijete.
Ali ono neumorno trčkaranje, pa mislim da to nisam vidio ni kod najtalentiranijih dječjih izvedbi dosad.
Apsolutni pogodak!

I još kad u sve to dodate grbavi k..., auh, oprostite, kad dodate ponovno teroristov prijevod u duhu filma i našeg (očito i korejskog) podneblja:
Mastwoč!

Meni je ovo na granici negledljivog, no hajde, zbog vas ću pretrpeti nekako sumanuto naivni početak, možda bude bitno drugačije potom, pričam dakle o prvih 10ak min. Volim akcije, nemam problem sa realističnošću, neka lete staklići, pršti krv iz arterija (ovde pre škripe gume, tresu se ulice, opada malter sa zgrada dok bembara topi asfalt), imam problem kada se na silu nešto predstavlja kao "cool", samo po sebi je naopako a biva gore kada je izveštačeno, ogrnuto budalaštinama.  Pije ona sokić na slamčicu dok prži uskim uličicama u bekstvu, drugom rukom valjda menja brzine i drži volan simultano, ne trepće, jedva zainteresovana, svi drugi su u šoku i haosu. Zašto bih gledao priču u kojoj je protagonista u startu predstavljen(a) kao supercool, iznad svih drugih (u tim početnim scenama) koji su i tako karikature tek. Ne uliva poverenje da će na takav način biti išta uzbuđenja, straha za nju, ozbiljnosti ostalih, njoj suprotstvaljenih likova koje film, verujmo, uvodi potom.