The Act of Killing (2012)

                   The Act of Killing (2012)





               

                                                          IMDb















Režija: Joshua Oppenheimer, Anonymous
Žanr: Dokumentarni, Krimi, Istorijski
Jezik: Indonezijski, Engleski
Država: Danska, Norveška, Velika Britanija
Trajanje: 115 min






Haji Anif     ...    Himself
Syamsul Arifin     ...    Himself
Sakhyan Asmara     ...    Himself
Anwars Congo     ...    Himself
Jusuf Kalla     ...    Himself
Herman Koto     ...    Himself
Haji Marzuki     ...    Himself
Safit Pardede     ...    Himself
Ibrahim Sinik     ...    Himself
Soaduon Siregar     ...    Himself
Yapto Soerjosoemarno...    Himself
Adi Zulkadry     ...    Himself












                










Izvršni producenti ovog dokumentarca su njemački režiser Werner Herzog
i američki režiser, oskarovac Errol Morris.



Uzbudljiv i provokativan dokumentarni film u kojem režiser Joshua Oppenheimer nagovori
nekadašnje vođe indonezijskih paravojnih formacija da sami izaberu filmski žanr
s kojim će ponovo uprizoriti svoja osobna iskustva masovnih ubistava komunista.
Na početku su Anwar Congo i Herman Coto oduševljeno reagirali na poziv da odglume
prizore zločina, ali su tijekom snimanja počeli drugačije razmišljati o njima.
Zločinci su do današnjeg dana ostali nekažnjeni jer ih štite indonezijski političari.






1965 Indonezija: vojni udar, uz pomoć zapadnih sila svrgne komunističku vladu i uvodi
teror protiv svih simpatizera komunista. Na vlast dolazi vojna diktatura uz izdašnu
pomoć najgoreg kriminalnog šljama, koja je za godinu dana pobila oko milion ljudi.

2012 Indonezija: Na vlasti je još uvijek vojna diktatura uz konstantnu pomoć najgoreg
kriminalnog šljama: gangsteri u uniformama se predstavljaju kao branioci domovine.







NAGRADE:
2013: Berlin International Film Festival
Joshua Oppenheimer, dobitnik nagrade za najbolji dokumentarni film po izboru publike
i dobitnik nagrade the Ecumenical Jury
2013: Bodil Awards
Joshua Oppenheimer, dobitnik specijalne nagrade
2013: Robert Festival
Joshua Oppenheimer, dobitnik nagrade za najbolji dokumentarni film
2013: Nordisk Panorama
Joshua Oppenheimer, dobitnik nagrade za najbolji dokumentarni film








Prevod je najavio  yolix83

  Mislim da je nemoguće u nekoliko rečenica opisati sve ono što sam video a šta su uradili (i još uvek rade) monstrumi koji sigurno nisu ni čuli a ni pročitali bilo šta od Markiza de Sada. To njihovo neznanje ih nije sprečilo da sve bolesne fantazije pomenutog markiza sprovedu u delo. Paradoks je da su inspiraciju pronašli u američkim filmovima koje si gledali u bioskopu ispred kog su tapkali karte. Američka zasluga za zločine se ne završava samo na holivudu jer su, "lideri slobodnog sveta" kako sami sebe nazivaju, uzrok džavnog udara u Indoneziji. Vojska koja je došla na vlast nije mogla a ni smela da radi sve ono što su radile paravojne formacije onda ali i sada. Zanimljivo je što pomenute demokrate uopšte ne menjaju svoj način rada jer kad uporedim u ime demokratije ubijanje Kineza u Indoneziji onda ili ljudi u Libiji sada vidim da uopšte nema nikakve razlike u metodu u kom od neke uređene države prave krvavi teroristički svinjac.

  Preživele vođe paravojnih formacija paradiraju ovim filmom u društvu novih snaga i oni, onakvi kakvi jesu, ne opisuju samo šta su i zašto radili, neki od njih čak učestvuju na parlamentarnim izborima.

  Pametnom je dosta to što se čika Hercog učipio (jedan je od producenata) i prošetao se oko filmske ekipe.

  Dokumentarac nije za one sa slabim živcima i stomakom, za ostale apsolutna preporuka.

  U suštini nije mnogo pogrešio što se tiče ženevske konvencije i sličnih međunarodnih propisa. Kasetne bombe su zabranjene samo za određenu grupu država. U Saudijskoj Arabiji kamenuju homoseksualce, seku ruke na trgovima lopovima i nikom ništa. Prijatelji Saudijske Arabije i Indonezije mogu da dozvole i "Džakarstku konvenciju" ako treba. Publika koja je plaćena u tv emisija da aplaudira je takođe svuda ista. Bot je bot bez obzira na geografsko poreklo, veru ili naciju.

  Ta scena je dobra, upečatljiva i poučna. Dobra je i ona na kraju kada baš Anvar dobija grčeve i kad se uvija od bolova. Psihopate možda nemaju savest, imaju telo koje se buni i reaguje. Anvar i društvo mogu da glume sreću, uspeh i da nađu hiljadu i jedan razlog za minuli rad, ne mogu da odglume ono na kraju. Kamera ga je slučajno uhvatila a to da li je scena slučajno preživela montažu ne mogu da znam.

  Ne mora se ići dalekoda bi se videlo kako se sve ponavlja. Na Kosovu su na vlasti jedan stolar i kerber ispred diskoteka i kupleraja u Švajcarskoj. Da ne širim priču, obadvojica su ratni zločinci a na Kosovu se zataškala trgovina organima kao što se zataškava trgovina drogom. O teroristima koji danas deluju po Makedoniji i Siriji da ne govorim. I to sve pored najveće američke vojne baze u Evropi.

  Nisam vidovit pa da znam šta bi bilo od ove sirotinje i marginalaca  da nije bilo bioskopa ispred kog su tapkali karte. Bilo bi kriminalaca ali ne u tolikom broju. Bioskop im je bio prozor u svet i u njemu su videli sve ono što su kasnije primenili u praksi. Njima je to bilo normalno jer nisu znali za bolje. Isto važi za dečurliju koja imitira prevače, pevaljke ili one iz velikog brata. Šta sve mogu naći na internetu mogu samo da sanjam mada je i to Hercog objasnio u dokumentarcu Lo and Behold, Reveries of the Connected World (2016) koji nisam gledao. Razlog ne navodim jer ne želim da dobijem etiketu žicaroša.

  Podseti me ovo na scenu iz Taksiste kad De Niro izvodi devojku u bioskop. Ni on nije znao za bolje pa je izveo u porno bioskop jer je za njega to bilo normalno.

  Dokumentarac je dobro osmišljen i još bolje realizovan, toliko dobro da izgleda kao da ga je Hercog uradio.

Ovo je za sociologe, psihologe, psihijatre mozda i za uze strucne antropologe.Gledao sam nekoliko slicnih iz Afrike. Ne znam, ja sam dati gledao, ali nisam nikome preporucivao, osim jednog u Africi , Sijera Leone operacija Barras, kad su uzeli kao taoce patrolu RIG, u kom su ludilu bili tada, sta su zahtevali kod pregovora a do zuba naoruzani, mada bio je gradjanski rat. I da slazem se stalno se ponavlja, pa me je jedna druga situacija podsetila na dati. Nije jedini dokumentarac, ali specifican, ali ta dehumanizacija i pomracenje uma, to ne mogu da pojmim.


Ažurirao AlexDeLarge - 07.Ožujak/Mar.2022 u 10:16