Fleuve noir (2018)

Meni se svideo film, baziran je na knjizi Missing File (Tik Ne'edar) od izraelskog pisca  Dror Mishani, mada ima i istoimena izraelska mini-serija (Tik Ne'edar). Videh ga na forumu, ostao mi je u secanju, zbog dve stvari pa rekoh ukratko da prokomentarisem i iznesem utiske.

Ovde je isprepletana odlicna drama i kriminalisticki triler. Kriminalisticku istragu zaboravite kao ozbiljnu ona ima drugu srvhu i ulogu.  Malo je tesko pisati o prednostima i manama  filma a da ne budu spoiler-i.

Iako kad se gleda sve kao da je poslozeno lepo, drzi paznju  ali kad se zavrsi ( ima nagli zavrsetak) onda se uocavaju neke nedoslednosti i propusti, mozda nekog to i ne zanima, ali mene da, ali ne umanjuje to sto mi se svidelo

Sta mi se svidelo u sustini, kako su maestralno izgradjeni karakteri likova i njihova emocionalna stanja ( kroz uzroke zavisnosti, nezadovoljstva, bespomocnosti, opsesivnosti itd.).

 Gluma svih likova je odlicna ne samo Vincent Cassel-a ( Francois Visconti) , policajca koji se zbog iskupljenja uziveo u slucaj nestanka Dany Arnault-a ( i tu ima jedna zanimljivost) decaka iste dobi kao i njegov sin do koga ne uspeva da dopre, i utice na njega da se promeni,  zena ga je napustila ( zato se ponasa zastitnicki prema...), sin Denis se upleo oko droge, alkoholizam je uzeo maha a i on je kao policajac pogubio kriterijume ponekad apsurdno ponasanje,da ne kazem komicno,mada ostala mu je ta neka  profesionalna pronicljivost i opazanje.

A i radnja je malo izuvijana bas zbog tih teskih zivotnih egzistencija likova ( vidimo i citiranje Alberta Kamija). Dalje ta psiholosko-intelektualna  igra Visconti-a i osumnjicenog profesora knjizevnosti Yann Bellaile ( Romain  Duris), i taj deo mi je jako dobar.  Nezadovoljstvo, imperativ da bude pisac, brak koji trpi, potisnut homo....kao eksperimentisanje zarad...,opstrukcija radi postizanja cilja, suluda opsesivnost, a i lepo je provuceno delo od Kafke "Zamak", zadovoljavajuca simbolika, i citat Kamija, a i dosta jak egocentrizam. 

Izgleda  da je njegova  zena Lola Bellaile  jedina koja u celoj prici  isprvno postupa, ukazuje na prethodno receno...

Dobra mi je i prica oko majke i cerke Solange i Marie, koja se polako odmotava kako film odmice, takve situacije nikog ne mogu da ostave ravnodusnim , pravo stanje stvari isplivava na povrsinu na kraju filma, u stvari ta patoloska zadovoljstva likova koja su isprepletana i koja ce isplivati na povrsinu i na kraju do dovesti razresenja misterije. 

Sve u svemu, meni je dobar film.