Ssaum-ui gisul (2006)

Jeste li voleli Karate Kid filmove? Ili još bolje, lavinu korejskih filmova sa tučama srednjoškolaca, po svemu sudeći popularni subžanr tamo? Kako bilo, Art of Fighting je nešto brutalniji, realniji, ponegde sentimentalniji a svakako i duhovitiji od svih tih naslova koje ste videli. Ukoliko ne gledate takve filmove, a iz nekog sumanutog razloga biste kao morali tokom života da pogledate makar jedan od njih, moja preporuka bi bio upravo ovaj film...zašto?


Pa...i ovde imamo tipičnog otudjenog klinca Byung-taea u problemima sa sredinom, naročito sa lokalnim siledžijama koji ga svako malo dočekaju i pošalju kući krvavog i pocepanog. Šta drugo, Byung-tae nonstop mašta o tome kako će makar jednom uspeti da im se suprotsavi sa uspehom...no taj dan nikako ne dolazi. Ono do čega dolazi je povratak Man-sua, misterioznog i po svemu sudeći okorelog sredovečnog tipa u komšiluk ...i ubrzo postaje jasno da sa njim nema nikakve šale. Byung-tae u Man-suu naravno vidi jedino preostalo rešenje jer mu život postaje nepodnošljiv od svakodnevnih brutalnih batina. Uz kojekakve peripetije (da ne drvim) ova dvojica ostvaruju neku vrstu mentor-učenik odnosa i time dolazimo polako na ono što zapravo izdvaja ovaj film od sličnih...


Naime, Man-su govori da je najbolje izbeći sukob...i time se poklapa sa svim ostalim filmskim mentorima žanra...no onda kada se sukob ne moze izbeći... mogu se koristiti svi raspoloživi predmeti, kopati oči, ne čekati da protivnik ustane, lomiti i ruke i noge (za svaki slučaj)...i ovde vidimo konačno jedan od realnijih pristupa ulicnim tučama, bez filmske političke korektnosti i pseudo korisnog mlaćenja prazne slame kao kod (npr) Mijagija, kakav zen and stuff...neka pršti krv i lete staklići. Na zemlji su i svi ostali detalji priče...batine koje ugnjetavani dobijaju tokom filma nisu puka detinjarija sličnih filmova, klinci ovde bivaju fizički (i psihički) unakaženi. Takodje, ovde nema besmislene poruke da će neko naučivši par praktičnih stvari početi odjednom da lema kojekakve hard core manijake, a lepo je prikazano i to da se "nevinost" ne može tek tako sačuvati onda kada se počne sa lomljavom (tudjih) kostiju...alal verra...za toliko godina, ovo je prvi film ove teme, koji je ujedno realan, zabavan a čak i nije uopšte plitak kako na momente može izgledati...Dvojica glumaca su sjajni, ne znam ko mi je više legao.


Preporuka...čak i za one kojima ovo nije omiljen (pod)žanr.

Ažurirao puppet_master - 01.Kolovoz/Aug.2017 u 16:25

U to vreme kada sam bombardovao matični forum korejskim filmovima (svakako pre više od 10 godina, hajde ovaj tekst iznad pisah možda 2008, ne znam sada), prevodi su često bili užasni, ja sam ih svakako pratio na engleskom, no za mnoge od tih filmova uopšte nije bilo titlova ili su bili jezivo loši pre 15-20 god. Pisah osvrte kao nenormalan a daj bože da su 10-20% toga uopšte mogli da se isprate posetioci foruma. Kamo sreće da je samo do kvačica bio problem tada 

JoxerTM piše: puppet_master piše: Jeste li voleli Karate Kid filmove? Prvi da. Drugi ne jer je ona svjetska cica od'ebala Babylon5 nakon pilota jer kao ona bi gradila filmsku karijeru... I postala anonimka. Pa se vratila ipak u seriju Cobra Kai. Sve se vraća, sve se plaća, pa ti izdaj fanove opet. Treći sam se pitao ko je debilniji, glumci koji su pristali ponoviti uloge, scenarist, studio koji je dao lovu ili ja koji sam krenuo to gledati. Četvrti Ralph ostario pa ga nema, ali pare ne izmuzoše od mene.

Naravno, no pošto-poto, na silu, pucaše na nostalgiju, prepoznatljiv naslov, koliko god sumanuto bilo mešati karate i wing chun, kung fu već. Mada mislim da je naglašeno i u filmu beše da niđe veze jednog sa drugim.  Lepši je film, baš lepši, ne samo bolji, svežiji, meni se mnogo svideo tada, ne znam bi li mi bilo mudro da ga ponavljam. Mislio sam da će ga razvući u novu franšizu, no eto, ništa od toga, više od dekade prođe...ladno.