His House (2020)

Ne mogu mirna srca reći da je ovde išta loše, tek se nisam ikako mogao uvući u čitavu tu priču...ili ona u mene, ko da zna. Tek eto, sve mislim da doseljenike iz raznih užasa u sav taj brlog razvijenih zemalja teško mogu pratiti svi ti užasi, pored sve nade (neka i jalove), ksenofobije, hladnoće, otvorenog prezira i manjka empatije, borbe za preživljavanje, prilagođavanja...ma čitavog buljuka novih pizdarija i užasa. Koje ne vidim ovde.

Sva ta razmišljanja su me, rekoh, držala suviše daleko od svih proganjanja ove porodice, demona u senkama i van njih, šuškanja, krckanja brodskog boda, rupčaga u zidovima, halucinacija i čega sve ne. Nisam ga zapravo ni završio, opet upadljivo neraspoložen za ovakvu jednu priču, pre vođenje iste, što nije odveć fer prema filmu i onome što mi u stvari želi reći...tako da i ovaj ostavih za neka druga vremena. Još uvek "štelujem frekvencije" između sebe/svog raspoloženja, filmskog jezika, specifičnosti svake priče i izbora načina različitih autora na koji će mi te priče približiti. Mnogi uopšte ne rade išta loše, tek to ne dopire do mene.