Teret (2018)

ovaj film je politički obojen i snimljen sa ciljem da ocrni jedan narod....mislim da mu nije mesto na ovom fantastičnom sajtu gde smo svi jednaki i gde nema mesta mržnji i tako treba da ostane.....

Ognjen Glavonić - Teret (2018) Tri meseca nakon beogradske, sinoć je održana i novosadska premijera ovog filma koji, je već, a tek će, pokrenuti velike polemike, odobravanja i negodovanja. Već sam podatak da je novosadski distibuter (jedna NVO) jedva pronašao bisokopsku salu (nekoliko bioskopa je odbilo da u njima prikaže film) već govori nešto o otporu sredine koji film oko sebe počinje da izaziva. Čim na jedan film javnost (ma šta to značilo) reaguje na taj način, znači da govori o osetljivoj temi. A čim govori o osetljivoj temi, eto i mene. Tema filma nije laka, ali je nam je neophodna. Reč je o zločinima koje je nad albanskim stanovništvom tokom rata na Kosovu 1999. počinila srpska policija, i njegovom skrivanju prevoženjem tela u Srbiju i sahranjivanjem u masovne grobnice. O tome se u srpskoj javnosti ne govori mnogo ili se ne govori uopšte. Ako se i govori, ljudi okreću glave. Ne žele da čuju ili ne žele sebi da dozvole da čuju, ne znam. Filmski gledano, Teret je snažan i sugestivan film. Spor, prepun zlokobne tišine i neizgovorenih reči, u sivom koloritu, dobrim delom sniman iz ruke, on je i drama i misterija i road movie, Teret temu ne tretira direktno već posredno. Vlada je vozač u svojim ranim četrdesetim angažovan od strane nekih uniformisanih lica da za novac prevozi misteriozni teret sa Kosova u Srbiju. Radnja filma se odvija u vremenskom rasponu od nekih 18 časova, tokom jednog i po dana u rano proleće 1999, a Vlada vremenom postaje svestan ...svestan čega? Šta i kako jedan čovek upleten u lanac zločina shvata je ono zbog čega se gleda ovaj film. Ko ga bude gledao neka se ne nada zabavi i neka ne kupuje kokice, jer ovo nije film za kokice. Ovo je film tokom kojeg ćete se nagutati pljuvačke i tokom kojeg ćete se osećati teskobno. Sporim, dugim kadrovima, zlokobnim zvucima, krupnim kadrovima lica junaka i tišinom režiser postepeno gradi napetost i neizvesnost. Ali, ono što mi se posebno dopalo u filmu je kraj, jer se on, pored svega navedenog, završava optimistično. Nije to neki vedri optimizam, ne može ni biti, ali je očita intencija režisera da poslednjim kadrovima da i svoj stav, koji, makar posredno, a takav je i ceo film, nedirektan, ostavlja tračak svetlosti i nade... Teret je snažan film, sa sporim periodom inkubacije. Vrednost i značaj ovom filmu daće neke buduće generacije. Na nama je da ga pogledamo, makar posle njega ne rekli ni reči. Reči će vremenom naći svoj put. Kao što ga je našao i Vlada. Toliko od mene. p.s. Projekciji filma prisustovao je i režiser i dva glumca. Posle projekcije se poveo zanimljiv razgovor. Mislim da je upravo to ono što nam je neophodno, da progovorimo o ovom filmu i onome o čemu ovaj film govori.

Kritika filma - https://titlovi.com/clanci/2096/teret-lepa-sela-lepo-gore/

Stole Haringa piše: The Load (2018)   Odgledao sam Teret O.Glavonjića koji je divan primer pravca u kom se kreće srpski film. O učešći na kanskom festivalu da ne pišem uzalud.   Glavonjić, koji je potpisao scenariuo i režiju, servirao je nešto što je udruženim snagama finansirala Srbija i raznorazne nvo. I to je takođe neka druga priča. Dotični je dao svoju verziju događaja o kojoj ili ne zna ništa , ili pak zna, samo krije. Obradio je "Slučaj hladnjača" koji ima svoj haški epilog. Tokom bombardovanja 1999-te, pojedinci pod direktnom komandom Jovice Stanišića, načelnika srpske službe bezbednosti koji je oslobođen svih optužbi u Hagu, organizovali su iskopavanje i prevoz leševa civila sa Kosmeta. Najveća masovna grobnica pronađena je u Batajnici, maltene u samom dvorištu bezbednjaka koji su se, jovičinom zaslugom, poneli kao bezveznjaci. U Hagu trenutno zbog ovog robija Nenad Milić, bivši suprug jelene milić. O tome kako su i zbog koga stradali nedužni ljudi i pripadnici oružane pobune, nema ni reči, kao što nema ničega o onom gore navedenom. Postoji samo film koji lepo funkcioniše do trenutka kad neko progovori.    Sve u svemu, nisam zadovoljan viđenim. Nagledao sam se filmova rađenim po receptu koji je koristio Glavonjić. Recept u kom se izvuče fragment nekog događaja i nameće zaključak kod mene ne prolazi.

Ažurirao AlexDeLarge - 07.Veljaca/Feb.2022 u 23:20

Nicije dete je po stvarnom dogadjaju i gledao sam dokumentarac. Pricao sam o komentru sto je Stole napisao i autor u podcast-u pominje da nije direktno ali indirektno provlaci datu pricu, a gledao sam njegov skoriji Podcast u kome objasnjava i koji je duzi od filma, ne samo gledao film, jer se diskutovalo pa rekoh hajde da pogledam posto jedini nisam hteo da gledam.  Mada nije aktivan da odgovori pa je mozda glupo sto sam i pisao. Meni nasi iz npr. iz 80-tih i 90-tih pa i malo kasnije nisu uopste daleki, cak su mi neki izvraredni a neki remek-dela kao sto sam spomenuo Sabirni centar. Toliko od mene.