Dances with Wolves (1990)

Pogledah skoro director's cut verziju koja je sa 3 sata produžena na gotovo 4 i koja dodatno oplemenjuje ovaj inače veličanstveni filmski ep, jednu od retkih priča koja bi, ako bih Dances with Wolves sveo na puki žanrovski film, mogla da mi bude u samom vrhu westerna, drama, avantura...Neverovatno umešan rediteljski debi Kevin Costnera kojim je iznenadio čitav svet, pa i američku akademiju koja ga je ovenčala Oskarima (za one koji vode računa o tome).

Priča je ovo o od (grajdanskog) rata umornom poručniku John Dunbur-u, koji posle zasluga na bojnom polju odabira da se skloni van sve te besmislene krvi na udaljenu postavu američke vojske, na samu granicu sa nepoznatim teritorijama koje su u to vreme, još uvek, pripadale indijanskim plemenima. Dunbur postaju nalazi napuštenu, zapuštenu uz tragove nemara, i odlučuje da sebi uredi život baš tu, na "kraju sveta", u samoći i obavljanju dužnosti. Jedino društvo mu povremeno, iz daleka, pravi radoznali vuk, samotnjak poput samog Dunbura, i ovaj film je, uz sve svoje slojeve, i prelepa oda tom posebnom odnosu izmedju Čoveka i Životinjice, kojim ponekada možemo biti privilegovani.  Ubrzo Dunbur postaje svestan i starosedeoca tih poljana, plemenom Lakota, sa kojim polako gradi brižan i prijateljski odnos. Kraj njih, Dunbur se upoznaje sa svim radostima i teškoćama ovog tako velelepno prostog sveta koji bi samo da zadrži svoje mesto pod suncem, pred neminovnim dolaskom "civilizacije" koja pustoši sve ono što je Amerika nekada bila.

Malo je filmova koji na ovoliko lep, umešan, komunikativan način pričaju velike priče, bez zadrške od suočavanja sa istorijom. Priča o ljudskom duhu, jednom vremenu, sukobu civilizacija, rasizmu, našem odnosu prema prirodi (o da, ovo je meni ujedno i jedan od najboljih "ekoloških" filmova), o pronalasku našeg parčeta neba, mira, o tome koliko je moguće da čovek stoji uspravno pred svime, pred samim sobom...meni svakako jedan od boljih filmova uopšte. Ima on i svojih mana, objektivno zanemarljivih, toliko da ih neću ni pominjati sada, jednostavno film koji se, svakako, mora odgledati, i film kojem se vredi vraćati...često.

        Gospodar lutaka mi se oduvek sviđao zbog velike doze optimizma i "šarenih" naočara kojima posmatra svet. 

         Fenomenalan film koji sa ljubavlju i potragom za mirom nema nikakve veze, bar što se mene tiče.   Napaćen čovek dolazi na mesto gde misli da će naći mir i sebe i nailazi na nepoverenje starosedelaca i kada želi da im "priđe"biva prihvaćen tek kada postane kao oni, kada bude asimilovan, što će mu posle, naravno, napraviti velike nevolje jer "njegovima" se ne sviđa to što je prihvatio "tuđe", što je još gore "neprijateljsko. Ono što je lepo je priroda i sve ono vezano oko nje, a prijateljstvo sa vukom je još jedna "mračna" strana , tj. ideja režisera. Ispada da ga je jedino prihvatila kao "svog" životinja za koju se tvrdi da nikada ne može da bude potpuno pripitomljena i kojoj se nikada ne može bezrezervno verovati. Smatram da je K.K. jedan od najboljih glumaca i da je namerno "neshvaćen" kao režiser, jer mu je elita mogla da oprosti jedan film, ali kad je počeo i dalje da čačka oko sistema i odnosa među ljudima ekspeditivno je "propao" kao režiser.