Dragged Across Concrete (2018)

Pojavio se novi trejler a ja ne mogu da izvršim korekciju.

Odlican film, preporucam !

Glupljeg, duljeg i dosadnijeg filma sa Gibsonom dosad ne gledah. Ovo besmisleno sranje traje PREKO 150 min (dakle više od 2.5h!). Režiser (nisam se ni potrudio da mu saznam ime) kao da pokušava napraviti neki "noir art style" film, koji će za 10 godina biti smatran klasikom pa se većina scena interijera snimaju u nekom polumraku (jedva da se išta vidi), ali ne djeluju kao "noir", nego kao štednja na struji (jer su valjda previše potrošili na Gibsona i Vaughna).

Akcija ovog tipa (koliko god glupa bila, a posebno finale, majko mila!!!), uredno stane u sat i po (max!), ali ne i kad se na bezvezno žvakanje sendviča, dok čekaju u zasjedi, potroši skoro minut - bez ikakvih dijaloga - samo žvaće li ga i žvaće jadni, gladni Vaughn. I nikako da prestane, kraće ga puše u pornićima od ovog žvakanja! Takvih sranja u filmu ima koliko ti volja, što je doduše na savjest režisera i montažera, nikako na glumcima.

Uglavnom, 3/10, a i to je previše, najžalije mi ulupanog vremena, mogao sam lijepo ići na spavanje.

Originalno postovano od strane dzabaludin

dzabaludin piše:

@Stole...

Nije ti opis filma baš precizan - ne traže oni nikakvu PRAVDU, nakon što su suspendirani, nego PARE!

Znam, Resavska škola. Wink

Odgledao sam Calerov, treći po redu film. Bone Tomahawkni je bio loše preslikan i podcenjen The Burrowers (2008)dok je Brawl in Cell Block 99 popravio utisak.

Dragged Across Concrete je nešto sasvim drugo, nije vestern sa elementima horora niti je osvetnički zatvorski film. Ima sličnosti sa drugim filmom zbog V.Vona i K.Karpenter koji su nastavili druženje sa Calerom i u ovom filmu koji je pojačan dobrim poznatim i manje poznatim glumcima. Greška, po ko zna koji put, nije u glumcima već u reditelju koji je terao i preterao sa "realnim" prizorima prismotre sa kojom sam imao sreće. Caler je mogao još više da oduži sa klozetsko uspavanim scenama. Njegov realizam se pretvorio u art ekperimentalni film namenjen publici koja voli da ne voli tu vrstu filmova. Očito je da Caler ima svoje uzore u filmadžijama koji su snimali sedamdesetih godina prošlog veka. Preko svojih junaka traži još uvek svoj filmski izraz držeći se svog kursa. Njegovi junaci bitišu i, uprkos gubitku moralnog kompasa, dobro se, poput svojih kolega antiheroja, snalaze u sivoj zoni. Siva zona ne da je siva već je i zamračena toliko da neke scene izgledaju poput tuča crnaca u tunelu. Izgubljeni moralni kompas ipak ne pronalaze dotični antiheroji koji uz put i urade nešto ispravno, pronalazi ga gledalac koji na kraju vidi kako je svakog od njih stigla kazna u vidu metka na kome je bilo ispisano njihovo ime. Rasplet u vidu finalnog okršaja je dobar i u svojoj atipičnosti ne odstupa mnogo od samog filma.

Calerov Dragged Across Concrete se našao na ničijoj zemlji, na granici art i grindhaus filma. Nije savršen niti populistički poput današnjih filmova. Previše je usporen, dosta toga je višak i daleko je od svake komercijale. Očigledno je da Caler ima petlju da istera svoje do kraja. Isto to važi i za logističku podršku koja je u stanju da mu obezbedi glumce kalibra Mela Gibsona. Ili još bolje, Kurta Rasela, u njegovom prvom filmu.

Obzirom na općeprisutnu, da ne kažem masovnu, pojavu filmova koji traju po 2 sata (i debeo preko), a ne kažu ništa pametno u tom extra vremenu (u odnosu na "normalnih 1.5-2h) dolazim do zaključka da je jedini razlog tome prvenstveno da majmuni koji gledaju te filmove (aka "svi mi") požderu i poloču što više kokica i kokakole ili sličnih govana, posebno ako ne kradu filmove sa interneta nego sve to uredno plate u kinima.

Tako da ispada kako je jasna direktna poveznica između proizvođača navedenih artikala, filmadžija (producenanata) i distributera (kina).

Vidi se iz aviona, vrlo često i u serijama, da se MORA napraviti 12 epizoda (jer je takav ugovor), ali da bi to sve uredno stalo u 6 i onda producent/režiser nasilno uspore radnju i blebeću nam besmislice. Onaj ko to ne vidi, nego misli da je sve to radi nekog "umjetničkog dojma", po mom mišljenju debelo griješi.

Goodfather (1/2/3),
The Deer Hunter,
The Shawshank Redemption,
Fargo,
Green Mile,
Papillon (original, naravno),
Forest Gump,
i mnogi drugi, manje ili više poznati...

sve su to filmovi od debelo preko 2h, ali nam (barem meni) nije problem pogledati ih i po 100-ti put, jer je "pisac" imao što za reći, sve što govori je logički povezano i smisleno.

Za razliku od ovog sranja i većine današnjih, njemu sličnih imbecilnnih proizvoda, gdje nas mame poznatim glumcima (koji su obično na zalasku karijere i zadnji dobar film su snimili prije 200 godina). Ja sam na to navikao i zaista se ne veselim ni jednom filmu unaprijed na osnovu CASTING liste - naučio sam da to vrlo često bude obična prevara.

No, sve to i ne čudi, obzirom na masprodukciju te jednostavnost i opću raširenost krađe preko interneta, logično je da se ni filmadžije više toliko ni ne trude napraviti remek djelo. A možda je i ponestalo ideja, nakon 100-tinjak godina filmografije, što se jasno vidi iz sve češćih remake-ova ili nastavaka, naravno, uglavnom mnogo lošijih od originala ili početnih priča.

dzabaludin piše:

Obzirom na općeprisutnu, da ne kažem masovnu, pojavu filmova koji traju po 2 sata (i debeo preko), a ne kažu ništa pametno u tom extra vremenu (u odnosu na "normalnih 1.5-2h) dolazim do zaključka da je jedini razlog tome prvenstveno da majmuni koji gledaju te filmove (aka "svi mi") požderu i poloču što više kokica i kokakole ili sličnih govana, posebno ako ne kradu filmove sa interneta nego sve to uredno plate u kinima.

Tako da ispada kako je jasna direktna poveznica između proizvođača navedenih artikala, filmadžija (producenanata) i distributera (kina).

Vidi se iz aviona, vrlo često i u serijama, da se MORA napraviti 12 epizoda (jer je takav ugovor), ali da bi to sve uredno stalo u 6 i onda producent/režiser nasilno uspore radnju i blebeću nam besmislice. Onaj ko to ne vidi, nego misli da je sve to radi nekog "umjetničkog dojma", po mom mišljenju debelo griješi.

Goodfather (1/2/3),
The Deer Hunter,
The Shawshank Redemption,
Fargo,
Green Mile,
Papillon (original, naravno),
Forest Gump,
i mnogi drugi, manje ili više poznati...

sve su to filmovi od debelo preko 2h, ali nam (barem meni) nije problem pogledati ih i po 100-ti put, jer je "pisac" imao što za reći, sve što govori je logički povezano i smisleno.

Za razliku od ovog sranja i većine današnjih, njemu sličnih imbecilnnih proizvoda, gdje nas mame poznatim glumcima (koji su obično na zalasku karijere i zadnji dobar film su snimili prije 200 godina). Ja sam na to navikao i zaista se ne veselim ni jednom filmu unaprijed na osnovu CASTING liste - naučio sam da to vrlo često bude obična prevara.

No, sve to i ne čudi, obzirom na masprodukciju te jednostavnost i opću raširenost krađe preko interneta, logično je da se ni filmadžije više toliko ni ne trude napraviti remek djelo. A možda je i ponestalo ideja, nakon 100-tinjak godina filmografije, što se jasno vidi iz sve češćih remake-ova ili nastavaka, naravno, uglavnom mnogo lošijih od originala ili početnih priča.

Promenila se publika.

Noar film nije nazvan tako samo zbog lošeg osvetljenja ve i zbog sadržaja. Filmadžije i ljudi koji su preživeli rat nisu više hteli ni mogli da gledaju zašećerene limunade. To poredim sa porodicom Homera Simpsona i Neda Flandersa. Bilo im je dosta Neda i nerealnih priča u kojima zlikovci redovno gube. Stvoren je šablon za likove koji su se razmahali tek početkom sedamdesetih godina prišlog veka. Da ih ne nabrajam, itekako su poznati i kao takvi ušli u istoriju pop kulture. Zato je izvotni noar film tako kratko trajao, nije bio pun optimizma i sličnih pravila koji su sjoro uništili vlasnike holivudskih studija, tačnije, sam Holivud. Na scenu je stupila nova ekipa ljudi, tkz."Novi Holivud". Ljudi koji su iza sebe ostavili dobre filmove, ljudi koji su vlasnicima studija postavljali svoje uslove. I to je tako trajalo dok je dobar film bio izuzetak a ne pravilo, do sredine osamdesetih godina prošlog veka.

Vlasnici studija i filmadžije su za svoju publiku uzeli tinejdžere, mlade do 25-te godine života. Oni su, ne samo za filmsku industriju već uopšte, bili spremni da najviše troše. Samim tim i filmovi nisu bili predugački osim ako nije postojao debeo razlog za to. Dobar je primer dva Blejd ranera, originala i nastavka koji su nebo i zemlja. Prvi deo je zahtevao inteligentniju publiku, ljude kojima glava nije služila samo za češljanje. Drugi deo je maksimalno razvučena pita, da ne kažem kojim ljudma je namenjena. Da ne davim. tinejdžeri su omatorili, postali su deke koji unuke vode u bioskop. Vode ih jer tamo mogu da vide sve ono na čemu su odrasli. Malo više debilizovano i prilagođeno dečijem uzrastu ili onim nedoraslim sedim glavama koje nisu izašle iz puberteta. Ista takva publika, deca prošlog milenijuma, voli da gleda filmove o antiherojima koji su im eventualno bili uzor. Tu na scenu stupaju nova generacija filmadžija koja u globalu nema kotiledone da pregovara i diktira svoje uslove. Prave se raznorazni omaži ili se otvoreno plagira u tarantinovom stilu. Rezultat su negledlkivi i razvučeni filmovi koji su idealni ne za bioskop već za kućnu varijantu.

Umalo da zaboravim na serije koje su do pojave Tvin Piksa smatrane nižom ligom. Serva se promenila, u serije se ulaže više para koje se mnogo brže obrnu nego kod filma. Filmadžijama nije više blam da ih snimaju, isto to važi i za dobre glumce. Iako sam filmski čovek prebacio sam se na serije iz navedenih razloga. Ono što ubija njihov kvalitet je gledanost koja diktira njihovo trajanje. Opet im je doakao supertrol Linč sa svojim novim Tvin Piksom. Pisao sam ovde negde kako je preveslao Netfliks a oni publiku koja je kupila ekskluzivno pravo da prva gleda njegovo osvetničko trolovanje.

Ažurirao Stole Haringa - 11.Travanj/Apr.2019 u 00:08

Stručno.

Osrednje ostvarenje. Nit' smrdi, nit' miriše. Unhappy

Mislim da nisi skapirao: ovo je film koji će biti klasik, po kojem će se meriti filmsko vreme u kojem sad živimo. Ospem se kad svaki akcioni film sa imalo razvijenijim i oneobičenim dijalozima nemaštoviti kritičari počnu da porede sa Tarantinom. To ne govori ništa o Tarantinu, ništa o filmu, već samo o onom koji to čini. Ovo je čisto remek-delo i nema govora ni o kakvom razvučenom filmu, naprotiv, moglo je još da traje i bio bi još bolji.

Žešće sranje odavno ne gledah. Samo ne kužim gdje su komentari od prije cca mjesec dana, kad smo pisali slične stvari o ovom NE-DJELU, koje će postati klasik kad morskim psima narastu rogovi. Toliko sam ogorčen beskorisno izgubljenim vremenom, da mi nije žao ponovo napisati svoj komentar. Logika, a posebno finale, je na nivou pornića, produkcija (osim 2 glavna glumca) je očigledno Ž klase ili su sve pare spiskali na njih dvojcu. Uglavnom, gluplji, bezvezniji, dosadniji, duži, itd, itd, film sa Gibsonom nikad nisam gledao, a ovaj drugi (Vaughn, ili kako se već zove) mi je smiješan u svakom filmu/seriji u kojoj on glumi nekog opasnog jebača/razbijača - iz face mu se vidi da nije taj, koliko god se mrštio i izigravao opakog tipa.

Dragged Across Concrete (2018)

Dragged Across Concrete (2018) | BA | HR | MK | RS | SI |

Naslov:

Godina:

Žanr:

Trajanje:

Režija:

Scenarij:

Glavne uloge:

IMDB

IMDB

Odgovori	Stranica 12 >