Utøya 22. juli (2018)

Prijevod je uradila MajaG72 👍

Odličan film.

     Očekivano je da ovakav krajnje tragičan događaj posluži za nastavak političkih obračuna.

     Pokušaću da napišem nešto što će možda navesti vodu na pravi problem. Prvo tehnikalije.

     Na ostrvu je zvanično organizovan "POLITIČKI LETNJI KAMP", a organizator mora da ispuni uslove za tako nešto. Organizator nije ispunio ni jedan uslov za okupljanje tako velikog skupa. Mene interesuje i ko je iz vlasti mogao da dozvoli to okupljanje ako uslovi nisu ispunjeni. 

     Nemoguće je kontrolisati ni same učesnike sa par policajaca na tolikoj površini. Zna se tačno koliko je ljudi iz policije, zdravstvene zaštite, redarske službe i ostalih tehničkih službi potrebno za tako nešto. Sve se to sakrilo pomoću jednog poremećenog lika. Zamislite da ih je došlo njih pet, pa pobili bi i svu divljač. Prilaz(ulaz) nije bio postavljen, već je svako mogao da luta unaokolo i da neprimećen ode tamo. Meni ovaj film izgleda kao da je iz kamenog doba i da jedan jači može da pobije i potlači sve ostale. Naravno, onog trenutka kada je taj lik prozvan "nacionalistom" odmah se moglo naslutiti gde će priča da ode. 

      Mene lično nervira to što već zadnjih 30 godina neko izvrće postulate socijalogije, pa i filozofije. Ako "nacija" nije nešto opasno i neljudsko kako može nacionalizam da bude. Glupost koja je itekako zaživela u onim drugim.  Naravno, to nigde i ne piše u knjigama filozofije i sociologije. Pominju se slučajevi koji se smatraju patološkim, ali nazivi nemaju veze sa nacionalizmom. Ovo jeste klasičan slučaj patologije, ali ne vidim ni odgovor sitema koji može da bude bolji. U norveškoj nema smrtne kazne, čak mislim da će taj lik da izađe i još se oženi i ima svoju decu. Po meni to isto izgleda bolesno, ali verujem da će drugi imati drugačije mišljenje. Naravno, NISU NJIHOVA DECA u pitanju.

         Slažem se sa definicijom ludaka, ali ne zaboravi, taj ludak je sedeo u sudnici i plakao kada je umesto da da izjavu pušten nekakav reklamni film(kojih ima milion na netu) koji propagira izolaciju i nekakve vitezove iz ko zna koje ere i sve je to popraćeno tekstom gde preovladava priča o patriotizmu i naciji. Napravljen politički cirkus gde će njegov psihosomatski poremećaj biti u senci nekakvih naglabanja o "čistoj krvi" i slobodi. Čovek ubije toliko ljudi i onda sistem svojom političkom podlogom pokušava da objasni kako je izvršen uticaj na tog mladog čoveka.

          Tako su nacisti objašnjavali "strašno loš" položaj nemaca u češkoj, koji su inače živeli ko bubrezi u loju, bar u odnosu na čehe, pa prvom prilikom uleteli u drugu zemlju i okupirali je. Komunisti su ubijali prevashodno svoje i ugnjetavali svoje saveznike. Sve bi počelo pričom o unutrašnjem arhineprijatelju i onda bi na neke od njih svalili sve svoje nedostatke i promašaje.

          Sistem je isti, sve ostalo su nijanse. Pogrom je uvek pogrom i uvek je zločin.

          Sve bi bilo u redu da film sadrži realno prikazivanje stvari i da želi da ukaže na patološke pojave u čoveku, društvu i državi i da eventualno u budućnosti služi kao upozorenje. 

Stole Haringa piše: Od masakra je prošlo sedam leta i rane su još sveže. Ne bih voleo da sam u koži roditelja koji proživljava smrt svog deteta iznova i iznova zbog nekog filmadžije. Reditelj je svojim pristupomm izbegao lešinarenje i gledaocu dao vremena da razmisli koliko su norveške vlasti podbacile. Kod nas kažu da se u kući obešenog ne spominje uže, nešto slično je uradio reditelj. Zna se ko je Brejvik, šta je uradio, kako izgleda i gde se nalazi. Za mene bi prikazivanje njegovog lika i nedela bilo reklama i podsticaj za drugog ludaka da uradi nešto slično. Nije Brejvik usamljen slučaj niti je ovo jedini film koji obrađuje ovu temu. Vilnev je, na primer, filmom Polytechnique (2009) ovekočio sličan masakr.

       Druže, da budem iskren, po meni ovaj film ima šemu onih glupih horora gde cela sala viče "ne na tu stranu, mentolu." Stvarno nije ništa naročito. Oseća se panika i teror, ništa više. Previše mladih ljudi je poginulo da bi neko to želeo da prikaže. Za mene je ovo samo još jedan dokaz da gorani, izviđači i ostale ugašene obrazovne organizacije za mlade ljude nikako nisu trebale da budu uništene. 

        Prvo što te uče u vezi masovne panike je da izađeš iz gomile i da potražiš "više" tlo. Naravno, da osmotriš šta se događa. Ovi mladi ljudi su postupili drugačije jer nisu znali šta treba da se uradi. 

        Opet ponavljam, zajedno sa onim degenerikom na optuženičkoj klupi bi trebalo da sede i organizatori i ministar ili ministri koji su to dozvolili. Ali naravno da neće, jer će da "optuže" oružje i politiku za koje se vezuje ili za koju oni žele taj događaj da vežu. Onda će da oduzmu narodu oružje uz debelu hajku i halabuku i objašnjavati da su oni tu da zaštite narod, a nisu sposobni ni dve nacrtane ovce da sačuvaju. Onda će sve da se gura pod tepih do nekog novog slučaja i tako u krug. Samo, nikada neće njihova deca da budu u opasnosti.

         Ako smo već toliko socijalno napredovali valjda smo svesni da je ludaka uvek bilo i da je jedini način da ludake izoluješ, a ne da ih rehabilituješ. Oni neće šetati do dedinju već po dorćolu, zvezdari, borči....

        

Ažurirao mahoni - 08.Listopad/Oct.2018 u 22:32

Po meni je ovo krajnje loše režiran film .... Meni je bilo vrlo teško da ga gledam, ne zbog surovosti istinite priče, već zbog jednostranog pristupa i diletantskog režiranja. Film pokazuje samo jedan ugao, ugao žrtvi bolesnog uma, Brejvika, ali ne bavi se ni najmanje uzrocima koji su doveli dio tog masakra, i samim Brejvikom i uzrocima njegove patologije. Prikazivanje njegovih motiva, i pokretača koji su ga nagonili na ovako nešto, ma koliko oni bolesni bili, ne bi po meni bila njegova reklama, već bi pokazala neke uzroke koji su doveli do ove tragedije. Uzrok i krivicu za ovaj masakr, ne nosi samo Brejvik, već i nesposobna norveška vlada i policija. Sve to nije ni dotaknuto u filmu, film se bavi samo posledicama ... patnjom žrtvi masakra. I patnja žrtvi nije ubedljivo prikazana, i vrlo je loše režirana. Kamera drži jedan rakurs bez ikakve promene po 15 minuta, dok tinejdžeri leže na zemlji. Logično je da u toj situaciji, pred ealnom smrću, svi beže glavom bez obzira. Ovde se kamera drži zamrznuto po 20 minuta, uz sve to idu dijalozi često besmisleni, ili neprimereni situaciji ... pratimo od nekoliko stotina tinejdžera kampa u Utoji sudbinu samo četvoro, petoro ljudi. Ukratko, vrlo loše i neuverljivo režiran film. Sramota za jednog iskusnog režisera da ovako diletantski režira film sa vrlo ozbiljan film. Tema za ozbiljno razmišljanje, ali sam film je totalni promašaj!

Odličan film.