Calibre (2018)

  Odgledao sam prvenac Meta Palmera i ako se po jutru dan poznaje biće pravi reditelj / scenarista ?  od kalibra.

  Sama radnja filma je linearna, čista i lako se prati. Dva drugara su na lovačkom izletu u škotskim šumama i gorama ustrelili pogrešnu divljač. Prethodno me je autor upoznao sa lokalcima i sa uzrokom zbog kog je pala prva čarka između gradskih i seoskih momaka. Upoznao me je postupno i sa slikama i prilikama u ruralnom i idliličnom mestu koje je lepo za oko a teško za život. Jedna od prednosti takvih predela je što su ljudi zbog rodbinskih veza dobro povezani i spremni da pomognu jedni drugima. Ksenofobični su poput svake druge izolovane plemenske zajednice i turiste podnose iz nužde koja je povezana sa koristoljubljem. Večni latentni sukob između seljaka i građana kulminira na kraju situacijom koju tako lepo opisuje naša narodna poslovica "Niko ne može da te izradi kao što to može porodica niti da te razočara toliko kao što moće prijatelj. Finale filma je jedan veliki test prijateljstva i trijumf zdrave seljačke pameti koja je svuda po svetu ravnomerno raspoređena.

  Pored pomenutog reditelja i scenariste filma (kompletan autor) moram da pohvalim dva glumca koji su briljirali u ulozi gradsjih momaka. Isto važi i za epizodiste koji su se toliko dobro uklopili u svojim epizodnim ulogama da mi je ih je bilo milina gledati. Isto važi za škotske šume i gore koje je teško opisati, treba to ipak videti.

  Film mi se dopao iako u suštini ne donosi ništa novo, predvidiv je na više mesta i to je zasluga autora koji nije želeo da eksperimentiše. Bolje je tako nego pokušati nešto kad nisi siguran u svoje mogućnosti. Držeći se sigurnog i asfaltiranog filmskog puta ponudio mi je izvrsnu dramsku igru koja od heroja pravi negativce i obrnuto. Ukratko, Calibre je zreo, ozbiljan i emotivno iscprljujuć film koji čiji poslednji kadar traži da se o filmu malo bolje razmisli.