The Lobster (2015)

Nesvakidasnji Farel u nesvakidasnjem filmu, ovacije stojece...

Kakav "omaž" današnjim vezama, moralnim načelima i ljudskom (ne)potrebom za partnerom. Obožavam ovoliku količinu metafore!
Odlični Farel, odlična Vajs.

Čini mi se da numere ima i tokom filma...

Moram i za ovaj film (film, režija, scenario, glumac, glumica) da kažem:

PRAVDA ZA "THE LOBSTER"! Nijedna nominacija za Oskara!
Kontam ja da Oskar nije merilo kvaliteta, ali opet...

Film sam gledao sa velikom rezervom jer  je prošli film (Dogtooth) bio klasičan primer umetničarenja. Toliko hvaljen Dogtooth je bio promašaj godine što se ne može baš reći za ovo čudo koje je uprkos svemu i samo zahvaljujući Farelu posečan film koji se dobro drži do svoje prve polovine. Tad nastupa pad a rezultat je katastrofalna druga polovina. Drugačije bi ovo izgledalo da se reditelj Jorgos zaustavio u hotelu i tu završio na čudima bez veze i smisla. Ono čime sam zadovoljan je Farelov izbor. Službenik je izabrao da bude jastog uz objašnjenje da je seksualno aktivan celog života i da ima plavu krv.

  Taboravih da dodam da Jastog sjajno počinje. Bazira se na bizarnoj, distopičnoj premisi po kojoj je život namenjen isključivo za parove za strejt ili gej parove, biseksualci nisu u kombinaciji. Ništa čudno ako se uzme u obzir da se Jorgos kao kritičar modernog društva fokusira na porodicu koja je ovde u nastajanju. Porodica može biti klasična ili moderna, to u ovom slučaju i nije toliko važno. Kritika je fokusirana na građansko društvo, u ovom slučaju građanina oličenog u službeniku koga igra Farel. On je klasičan, otuđen i iskaririkiran primerak društva u kom bitiše. Stranac je samom sebi, svojim bližnjima koji mu ništa ne znače (brat mu je pas na kom se iživljava), spoljni svet ne razume, ukratko, on je fah idiot koji spsas traži i pronalazi na socijalnim mrežama. Hotel u filmu sam doživeo kao metaforu za sobu za ćaskanje (chat room) koja je otuđenim likovima jedina uteha, nada i spas. Jastog kao izbor životniog stava ili avatara je svojevrsna genijalnost. Građanin beskićmenjak želi da celog života bude seksualno aktivan, želi da ima plavu krv bez ikakvog rizika, čak i uz cenu da bude mitan i spokojan đubretar na samom dnu lestvice. Ne treba da objašnjavam šta znači "plava krv", kako se i uz koji rizik sticao taj status.

  Da ne davim, na kraju filma nisam, video nikakve odmetnike, video sam bića nesposobna da funkcionišu samostalno u stvarnom svetu. Izgledali su mi poput ptica koje su desetine generacija unazad rođene u kavezu i koje su iznenada puštene na slobodu.

  Jorgos po svom običaju drži sve pod kontrolom do prve polovine filma. Posle toga nastaje brodolom u kom se samo Farel dobro snalazi. Rejčel nema snage da ga prati i iznese ulogu, svi ostali su odlični u svojim asistencijama Farelu koji je izrastao u odličnog glumca.

The Cement Garden (1993)

  Jorgos je dosta toga "pozajmio" iz Betonskog vrta za svoj prvenac. Mnogo me Očnjak podseća na ovaj zaboravljeni film od koga je bolja samo istoimena knjiga. Pročitao sam je pre filma na koji sam godinama kasnije naišao. Lepa prilika da isptomovišem oboje.

  Slažemo se da Jorgos kritikuje savremeno društvo, porodicu i pojedinca. U Jastogu nema porodifce, postoji samo brat glavnog junaka koji ga u svom otuđenju tretira kao psa samo dotle dok mu je zanimljiv. Prema njemu se ponaša kao nezrelo neiživljeno dete. U ophođenju sa ostalim gostima "hotela" je takođe nedozreo, uštogljen ali nedozreo. Još nešto, svako od ovisnika od socijalnih mreža ima svoj avatar koji je njegov zaštitni znak, nešto po čemu je poznat u virtuelnom svetu. Paradoks je da kad neko ko je sakriven  u virtuelom svetu traži i pronalazi nešto što simulira njegovo drugo ja. Farel je službenik, samim tim i građanin, koji je odabrao da bude jastog. I to što ide unazad (dobro opažanje) samo govori kuda građansko društvo vodi. Ukratko, njegovi junaci lažu sebe i druge dok trampe komfor za ropstvo, otuđenje, degeneraciju, regresiju...sve ono što smatraju progresom.

  Jorgos mi je sve bolji i bolji iako nema snage da ljudski završi drugu polovinu svakog svog filma. Najgore od svega je što se ne vidi napredak u njegovom radu, kao da ne želi ili ne zna kuda dalje posle prvog poluvremena.

Zbog Farela, koji mi je straaaaasno iritantan kao pojava u glumackoj profesiji, bezao sam od ovog dugo, dugo.Mada zbog ovog Grka, perfidnog perverznjaka, pogledah film.Zakljucak mi je, da sam pogresio.Film je prilicno dobar i od svih malo ili malo vise poremecenih umova, svakako ce dobiti pohvale.Misljenje o Farelu, nisam promenio i pored ove uloge.
ps: bas mi se dopao baksuz kojeg je glumila Angeliki Papoulia

Meni se svideo film, pretpostavio sam da ce biti saroliki ustisci i da ce biti bas podeljenja misljenja.