Panama (2015)

Meni je to baš loš film, skoro bez ikakve dramaturgije. Napravljen da podseća na takođe izvikani "Klip". Prvi rediteljev film, što se vidi. Ako dočeka drugi, tek onda bi se moglo pričati o njegovom umeću. Poslednjih godina Srbijom je zavladala prava poplava onih koji snime prvi film i nikako da dočekaju svoj drugi. Što može dosta da govori...

Stole Haringa piše:   Gledao sam Panamu koja je ovde spominjana i film me nije naroćito impresionirao. Podseća me na Klip i rad autora koji pojma nemaju o bilo čemu što se dešava van njihovog kvarta ili zgrade. Na žalost, takvi su postali i glumci koji defiluju filmom. Ovo je više za sirotane koji zbog fobija ne smeju da izađu preko dana iz stana jer ovo je tema kao stvorena za njih. (Zlo)upotreba socijalnih mreža itd. Takav je i glavni glumac čija me gluma podseća na mladog Vuka Kostića. Najbolji deo ekipe je Pjevač koji je sjajno odigrao ulogu nedozrelog hvalisavca. Ni ostali nisu loši.   Ispravka.   Reditelj je debitant i film Panama je sollidan prosečan film. Ima nade za reditelja ako umesto samousluga počne da obilazi i pijace.   Nemam vremena pisanija i detalje, potrudiću se da mi se Goran nađe na repertoaru ove nedelje.

  Kad sam pisao ovo što sam citirao tema nije bila otvorena.

  Da dodam, takmičenje dva drugara u igri "Ko je najveći Don Žuan", reditelj je iskoristio da modernizuje preko društvenih mreža. Tako je pokazao ono što se u principu već zna, pokazao je da nema privatnosti na netu koji svima i jeste i nije dostupan. Ova vrsta filmova još uvek kod nas traži svoju publiku baš kao što traži i filmadžije koji trebaju da se odvoje od neta i da prošetaju malo van svog kvarta. Filmska teorija u kombinaciji sa imaginacijom filmadžije nije ništa bez slika i prilika iz realnosti. Upravo takve postaju filmadžije koji snimaju filmove koji veze nemaju sa sredinom iz koje dotični potiču. Toliko hvaljeni Srpski film i Klip su dobar primer jer su neorganski.

 

Pogledao sam ja Vlažnost, jer mi prijatelj glumi u tom filmu. Rekao sam mu, čoveče, glavni glumac šeta satima, kao da se režiser zacopao u njega.

subrianca piše: Ne slažem se, preoštar si prema redatelju početniku. Ni usporedba s Klipom ne stoji, Klip je smeće,a ovo se može pogledati, iako su likovi strašno otuđeni i usmjereni na svoje laptopove i mobitele. Ne znam jesi li pogledao (ako nisi, ni nemoj) srpski film jako sličan Panami, zove se Vlažnost.  Slični likovi, slična tematika, a izgeda ti da traje saaatiiimaaaaaaaa...

subrianca piše: Ne slažem se, preoštar si prema redatelju početniku. Ni usporedba s Klipom ne stoji, Klip je smeće,a ovo se može pogledati, iako su likovi strašno otuđeni i usmjereni na svoje laptopove i mobitele. Ne znam jesi li pogledao (ako nisi, ni nemoj) srpski film jako sličan Panami, zove se Vlažnost.  Slični likovi, slična tematika, a izgeda ti da traje saaatiiimaaaaaaaa...

  Nisam gledao Vlažmost a za ove nove filmadžije koji snimaju filmove koji traže svoju publiku imam svoju teoriju koju sam izneo a nisam objasnio.

  Gledao sam neku emisiju posvećenu filmadžijama, sportistima, muzičarima...Ukratko, bilo je tu dosta gostiju koji su imali svojih 30 minuta za svoju prezentaciju. Za ovo što sledi izdvajam Kičića, Todorovića i Đurička koje pored profesije spaja još nešto. To su inercija i lenjost da izađu is svog geta koji je u slučaju jednog sveden na njegovu ulicu, u slučaju drugog na kvart dok treći stigne da obiđe ćak uži centar Beograda. U blizini stana nalazi im se škola i radno mesto (pozorište) i oni svoj geto napuštaju samo kad nešto snimaju. Ne verujem da je bilo ko od njih otišao makar greškom na Miljakovac ili pijac. Isto važi za kafane koje se nalaze izvan geta. Filmadžije su izgubile kontakt sa običnim ljudima a rezultat je Srpski film, Život i smrt porno bande, Klip, Miloš Branković, Panama itd.

  Danilo je to delimično potvrdio u komentaru koji se odnosi na osvojene cure. Stasala je generacija kojoj je internet sve što im treba. Zato nisu retkost individue koje iz stana izlaze samo noću da ih komšije ne vide. Ne bi ni tad izlazili da ne moraju u nabavku hrane, pića, dopa...

  Žika Pavlović je bio dobar primer, zato su njegovi filmovi verno preslikane slike i prilike iz života. A i glumci su nam bili nekad takvi. Da se razumemo, ne traži niko od njih da budu kao De Niro koji je inkognoto taksirao ili radio u čeličani da bi se spremio za ulogu. Isto važi i za Nenada Bekvalca koji je snimajući dokumentarac Made in Serbia (2005) skinuo gaće.

  Od novijih srpskih filmova Ničije dete Vuka Ršumovića je nešto što je za svaku hvalu i preporuku.


Ažurirao Stole Haringa - 25.Studeni/Nov.2017 u 23:59

   Zahvaljujem, nisam znao.

  Da iskoristim priliku i da repriziram film. Vuk Ršumović i Denis Murkić zaslužuju pažnju.

subrianca piše: Koji si ti lik, Stole!  Bolji post od cijele Bjeline serije   (Kiču poznam, za druga dva vjerujem na riječ).

  Ispravio sam lapsus scribde, sad je sve potaman.

  Nemoj da te čuju Bjelini botovi, biće belaja.

  Šalu na stranu, izostavih da dopišem da ne trebaju da budu kao Bekvalac i da skidaju gaće, dovoljno je da ponekad odu na pijac , drugi deo grada ili kafanu van svog geta. Ovako sirotani uče ćaleta kako se prave deca. Nisu sirotani krivi, ne rade to svojom voljom.

  Koliko se sećam, Kičić je lik koji ne izlazi iz svoje ulice bez preke potrebe.

  Reprizirao sam NIčije dete, napisaću sutra šta imam.

  Nisam znao i nisam iznenađen.

  Najviše je tabanao Žika Todorović kao bubjar grupe EKV i kao dete razvedenih roditelja. Glogovac je redovno pešačio i stopirao kad je iz Pančeva išao na FDU. I razlika se vidi, Nebojša je najbolji iz svoje klase. I ne samo iz svoje generacije.

  Kičić i Kostić su mi bili dobri u trešu Mala noćna muzika. Kostić je tek okamenjena faca koja se ne menja.

   Nije loš ni Zečević koji je opet morao da ode do Junkovca da snimi onaj genijalan dokumentarac o Belaćeviću.

  Nema ništa bez truda, vidi se  kad se sve dobije na gotovo.

Glogovac je odličan glumac ali je izabrao i neke uloge koje uopšte nije trebao da izabere.

* možda je morao, zbog love. Ili bar da bude u toku, na radaru. "Bolje i loša uloga nego bez uloge" - to je čest moto u svetu filma (npr.Nikolas Kejdž i mnogi drugi).   

Pa i Žika Todorović ima takvih. Biti prisutan, nikog ne odbiti.

Ažurirao subrianca - 26.Studeni/Nov.2017 u 00:45