Still (2014)

             Još jedan film koji nije po volji establišmenta. Dokaz da "nije dobro" čeprkati po stvarima socijalne prirode je besomučna hajka ponajviše za sad engleskih filmskih kritičara, što i ne čudi, jer je film UK produkcije i bez novca za jaku reklamu, tako da je ostao po strani. Od "mumlanja" u filmu, preko "režiser želi da se plašimo naše omladine", do licemernih opaski da je režiser neuspešno imitirao "film Noar"(što je zapanjujuće, jer je film, kao prvo u boji) i da želi da stekne reputaciju "crnog" režisera daje dovoljno sumnje da to baš i nije tako. A, uistinu i nije. Odavno nisam odgledao film koji ne pokušava da zaluta u licemerne psihološke poglede problema, već da pokaže asocijalnost i besmisao samog čina nasilja. Valjda to u vremenu novog sistema bez osećanja i morala predstavlja potencijalni problem novoproklamovane svetske elite koja se uporno trudi da sruši sve što može da ukaže ili još gore, da "prozove" nova načela. Film "Still" je crn da crnji ne može da bude, ali na žalost i istinit i fenomenalno urađen sa novcem koji je odvojen za njega. Glumci fenomenalni u pogledu karakteristika ljudi koje predstavljaju. Ako želite da odgledate nešto što će vas duboko uznemiriti i trgnuti iz apatije svakodnevnog "ispiranja mozga", evo vam prilike. Sve ovo znate ili ste čuli, ali niste "osetili" kako to u stvari izgleda. Svaki mladi čovek i svaki roditelj može makar malo da se uživi u situaciju i sagleda pravu besmislenost i pošto je film totalno realan verovatno da poželi da se to njemu i njegovoj okolini nikada ne desi.