Ladda Land (2011)

Neobičan tajlandski spoj obiteljske drame, socijalnoga drame i horrora. Sav taj stvarno užas od horror sekvenci trebao bi predstavljati užas ekonomske destabilizacije, kako društva ( selo Laddaland), tako i nukleusa društva- obitelji. Mislim da je to neobičan spoj, koji naizgled uspijeva spojiti nemoguće, kažem naizgled jer film ima očite i velike nedostatke. A najveći nedostatak mu je sporost, nevjerovatno duge scene, koje doslovce ubijaju svaku napetost. Tako da horror elementi koji vežu dramu gube na potencijalu. Tako se desi da unakaženi duhovi bauljaju scenom a gledatelj više odavno ne osjeća nikakvu jezu, te jedva čeka da se sve završi. A i kraj je od onih: "ne mogu se rastati od ovoga filma". Ukupno gledano film ima dobru priču. Odlična muzika je bolji dio filma, kamera izvrsna, gluma, vjerovatno dobra (drugačiji stil glume od nama bliskoga zapadnjačkoga), ekspresivna. Sve štima no ta rečena sporost je ubila film. Preporuka: teško da ga mogu preporučiti, no moram reći da i nije gubljenje vremena. Nije šrot. Pa, ne znam, svatko da odluči za sebe? Nisam baš od pomoći, teško je reći. Ja ga sigurno ne bih gledao da sam znao sve ovo.