The End of the Tour (2015)

The End of the Tour  (2015)

   Odgledah ovo čudno i zanimljivo petodnevno druženje dvojice ljudi. Razlikuju se u svemu, od fizičkog izgleda, karaktera, statusa...Ono što ih spaja je nesigurnost koja se manifestuje u nekoliko ljubomornih scena. Nesigurnost je, za mene anonimog pisca, oterala u monaški život u predgrađu. Slava koja ga je zadesila nije ga udarila, nije se pokondirio, ostao je dobroćudni džin koji se još više povukao u sebe. Uradio je nešto što je nezamislivo, primio je nepoznatog čoveka u svoju kuću, delio je sa njim hleb, otvorio svoju dušu. Novinar je sušta suprotnost, sračunat je i nepoznat tip koji tuđim parama pokušava da korumprira pisca koga prati na turneji. Scena u kojoj vršlja po kući govori sama za sebe.

  Da ne dužim, film se svodi na dva glumca koji se savršeno slažu u svakoj sceni. Dijalozi su toliko dobri da mi je preostalo samo da se prepustim i čekam dalji razvoj događaja.

  Lipski je pisac početnik i novinar koji je nanjušio dobru priču. Nagovorio je čoveka koji beži od publiciteta na intervju, relaksirao ga je plaćanjem računa i na kraju je, posle svega, izdao o tome knjigu u trenutku kad je Volas bio mrtav. Doživeo sam ono njuškanje po kući kao njuškanje pašaraca a ne nekog obožavaoca. Na kraju je ispao fer jer to nije prećutao. Njegova knjiga i ekranizacija su viđenje samo hedne strane jer mrtva usta ne govore. Ostaje mi da mu verujemo na reč.

  Ne tvrdim da sam u pravu, možda sam previše skeptičan.

  Ljudi se menjaju tokom života na bolje ili na gore, Lipski i Volas nisu izuzetak. Premetačina koju je napravio na brzinu je postupak paparaca, novinara početnika. Posle 12 godina Lipski nije isti, nije više novinar već čovek koji nije morao da objavi kako je izgledao njihov rastanak. Možda je na to uticao paket koji je kasnije dobio, knjige koje je Volas napisao ili sestra.