Treme (2010)

  Dejvid Sajmon je, bar za mene, najbolji živi autor serija. Nisam izmislio rupu na saksiji kad kažem da kod njega nema promašaja. Obaška što kod njega ne postoje tabu teme a ono što nudi nije ništa drugo nego odlično urađena studija društva koje je tako dobro upoznao dok je radio kao novinar u crnoj hronici. Ni serija Treme nije izuzetak iako nije za svakog.

  Očigledno je da je Sajmon ostao u dobrim odnosima sa bivšim kolegama koji su bili svedoci svega onog što je ostalo iza Katrine. Očigledno je i da je čovek koji dobro poznaje i sluša dobru muziku koja nije toliko popularna, muziku koja je fantastičan spoj starog i novog. Žao mi je što je Katrina bila povod za nastanak serije o Nju Orleansu, najevropskijem gradu u Amerikama. Moj nedosanjani san je da pre nego što napustim ovu dolinu suza posetim Nju Orleans i još neka mesta.

  Glavni junaci su obični ljudi, koji pored svih nevolja koja su ih zadesila u životu, i dalje umeju da sanjaju i pronađu valjan razlog da ustanu ujutru i nastave dalje. Njihova južnjačka strast se opire besmislu, a ponovo oživljeni duh lokaka sa najboljom muzikom na svetu, kao i restorani sa multi kulti kuhinjom, vraćaju veru u život. Autor serije je poručio Vašingtonu i svim Amerikancima da se država ne sme ponašati prema svojim građanima na način na koji se ponela prema ovom gradu, tokom i posle uragana Katrina. Žestoka kritika unutrašnje politike i osvrt na društveni talog, sistemsku korupciju i kršenje osnovnih ljudskih prava. Autori sesarije su pokazali svojim sunarodnicima i ostatku planete  da je duša moderne muzile skrivena na ovim prostorima, kao i da je taj spoj afričkih i evropskih doseljeničkih kultura sa kulturom starosedoca Indijanaca, bogatstvo koje se mora čuvati i negovati.  Fantastične bravure napravili su S.Zahn kao DJ Davis McAlary, W.Pierce kao trombonista Antoine Batiste , K.Dickens kao šef kuhinje, K.Alexander kao LaDonna, Melissa Leo kao advokat i borac za pravdu, J.Goodman kao  profesor književnosti, C.Peters kao poglavica i čuvar tradicije, D.Morse kao pošteni pandur, L.Micarelli kao talentovana violinistkinja i zvezda koja se formira na ulicama Nju Orleansa, Seda kao oličenje licemerja američkog društva...Oni i mnogi drugi  koji se bore da spoje kraj sa krajem i snađu se u haosu koji vlada u gradu nakon Katrine. Potresno deluju scene u kojim su iskusni i verzirani džezeri prinuđeni da tezgare sa drugorazrednim “hotelskim” bendovima, kako bi zaradili novac da prehrane porodicu. Serija je ujedno i oštra kritika Bušove administracije i načina na koji se ona bavila problemima Nju Orleansa nakon uragana. U gotovo svakoj epizodi gostuje neki muzičar koji je, na ovaj ili onaj način, simbol Nju Orleansa. Tako već na početku serije vidimo Allena Touissanta koji gradska živa legenda, tu je i legendarni Dr.John, Elvis Costello, trubač Kermit Ruffins, saksofonista Donald Harrison, pevač John Boutté, amerikana-bluz veteran Steve Earle, trombonista Sammie „Big Sam“ Williams i mnogi drugi. Veliki broj kompozicija koji ovi muzičari sviraju je izveden uživo ispred kamera, što seriji daje posebnu vrednost.