Sag-haye velgard (2004)

Iranski film smešten u susedni posleratni Avganistan, u kojem posle sve te krvi i stradanja lutaju izgladnela deca bez krova nad glavom, o kojoj u svom tom haosu ionako nema ko da brine. Malecni brat i sestra lutaju od jednog zatvora, u kojem im je otac, taliban zatočen od strane Amera, do drugog, u kojem im je majka, jer se, sirota, preudala misleci da joj je suprug poginuo kako nije bilo vesti o njemu punih 5 godina, te je po tamošnjim strogim zakonima osuđena na robiju zbog neverstva. Deca se vode kao "noćni zatvorenici", jer imaju pravo provesti noć u ćeliji sa svojom majkom, no i to se uskoro menja, te im čak i ta vrata, pred koja se često vraćaju jer ne znaju gde bi drugde, bivaju zatvorena.

Mi dakle pratimo to sumorno potucanje dece po pustinjskim goletima, od praga do praga varošica, zajedno sa izgladnelim psom na koga su se sažalili jer su druga deca pokušavala da ga, kao američkog psa, ubiju. Sve deluje jezivo, predeli su me od samog starta podsećali na Tatooine, dok su mi deca izgledala kao da su ispala iz Mad Max 3. To ne kažem kao (jeftinu) pošalicu, već samo kao utisak o tome koliko nam takva sredina može delovati nadrealno, nestvarno...na šta pa da liče situacija i okoliš u toliko unakaženoj zemlji, posle Rusa, Talibana i Amera, zatočenoj u kakvom srednjevekovnom vakumu, gde, kao i uvek i svuda, ispaštaju najviše oni koji su najmanje krivi, deca.

Film, možda pre sam pristup, ima svojih mana, ova deca umiljato traže samo sažaljenje od sveta u kojem su se našla, što je meni ponegde delovalo veštački, iako ni malo ne sumnjam da je tako (ili gore) u Avganistanu, tek bi mi više leglo da su stvari negde prizemnije, manje sentimentalne, hladnije, bez ovoliko truda rediteljke da nam utrlja sve to u oči. Ne gubi time film previše na efektnosti, kao ni sama tema kojom se bavi, samo je moglo to sve i drugačije. Ono što, uprkos navedenoj prenaglašenosti, ostaje, je ipak poruka o jezivoj svakodnevnici sve te dece nasilno gurnute u glad, lutanje i beznađe, u sred zemlje oko koje su se otimale velesile, uređenja, ideologije, religijski fanatizam, dok su, eto, ova gladna unezverena deca njena budućnost.