We've Forgotten More Than We Ever Knew (2016)

Odlično. SF i horori su bili najbolji u godinama kada nisu bili blokbasteri i kada se radilo o niskobudžetnim produkcijama. Kako su velike kuće preuzele primat u ovim žanrovima, sve je otišlo u propast. Jedini pravi lek jeste povratak u niskobudžetne kuće gde se čovek (kada je reč o hororu) plaši zato što se nalazi pred nepoznatim, a ne zato što će na njega sa ekrana da se iskezi neki vanzemaljski ili zemaljski stvor koji vrišti i kolje. Isto sa SF. Volećete osećaj istraživanja nepoznatog a ne sjaj ogromnih svemirskih brodova ili lasere i svetlosne efekte. Ovaj film kao da je radio unuk velikog Rusa. Ima u njemu pomalo Stalkera, Nostalgijje, Solarisa i ostalog što je veliki Rus uradio. Priča: muškarac i žena lutaju šumom. Nailaze na napušteni soliter, u kojem počinju da žive. Sećanja na prošlost se pojavljuju a istraživanje solitera menja njihove živote. Ima u filmu praznina, nije savršen, ali je bombona i ne mogu mu dati ocenu manju od 8. 8/10 Prvih 10-tak minuta dok lutaju šumom mislio sam da će ovo biti promašaj i loše iskustvo. Međutim dao sam mu šansu i nisam se pokajao. Film je da se razumemo težak za gledanje na nekom opuštenom nivou i gleda se na više nivoa. Nikako samo na običnom posmatračkom.