Azuloscurocasinegro AKA Dark Blue Almost Black (2006)

Sa ovim filmom sam ponovo ispred sebe imao sve ono što volim u španskoj kinematografiji...komičnu, strastvenu melodramu, blesave likove još blesavije porodice, neka ponegde i sulude obrte (moramo se sa time pomiriti kod dobrog dela španskih filmova ) sa sočnim (no pitomim, sa mnogo ukusa) scenama seksa, i uz, meni najvažnije, pravu dozu ljubavne priče.

Priča je ovo o mladiću Jorgeu koji, kada mu je otac doživljava teži moždani udar koji ga ostavlja jedva pokretnog i labilnog, preuzima očev posao domara zgrade, ostavši večito blizu svog oca o kojem samo on i brine, jer mu je brat, yebivetar Antonio, trenutno u zatvoru. Jorge ima kakvu bizMis diplomu, no posla nema igde na vidiku, te ovaj ostaje u začaranom krugu nepromenljivog života, dok povratak njegove najbolje prijateljice/večite ljubavi, ne pomaže, jer i njihov specifični odnos takođe nema perspektivu. Boja iz naslova, "tamno plava skoro crna", je boja koju često teško prepoznajemo, koja zavisi i od ugla svetlosti pod kojom se posmatra, a to je istovremeno i stanje uma, neizvesna budućnost, životni ćorsokak, mesto na kojem se, čini se, Jorge nalazi...sve dok u život njegovog ludog brata zevzeka, u sred robije i kakve zatvorske dramske sekcije, ne uđe milica Paula, takođe robijašica, koja se spanđa sa Antoniom sa jedinom namerom da joj ovaj napravi dete kako bi ona što pre bila prebačena iz po nju opasnog grupnog paviljona, pravo u sigurnije "porodiljsko odeljenje" zatvora. Avaj, Antonio je sterilan, te moli svog nesrećnog brata Jorgea da mu, heh, učini uslugu, time što će, opet heh, oploditi Paulu...što čitavu priču naravno vodi u sumanute, komične i romantične rukavce...

Film sadrži još svojih podzapleta, njih bih svakako ostavio gledateljima. Meni je, rekoh, prijao, bio mi je zabavan i topao, taman kako treba, dok mi je i sama tema, borba likova za izlazak iz začaranog kruga, uvek interesantna, pogotovo ovako blesavo predstavljena. Film istovremeno i ne pokušava da bude preozbiljan, što mu je veliki plus, mislim da ovde imamo pravu meru komedije i drame, bez previše lutanja. Likovi su mi bili simpatični, milice ljupke i seksi, podrška ludih epizodista fina...ma, bombončica.

Ažurirao puppet_master - 19.Kolovoz/Aug.2017 u 20:44