Clash by Night (1952)

Mae, milica u svojim (makar) tridesetim, umorna od svojih lutanja, dolazi u rodni Monterey, malu priobalnu ribarsku varos, u roditeljski dom u kome je ostao njen brat Joe, koji pokusava da se sredi sa svojom milom devojkom Peggy (slatka i uvek sexy, ovde na pocetku karijere, Marilyn Monroe). Mae je, ocito, pregurala sto-sta preko ledja, cinicna, tvrdoglava, nemirna dusa, i kuci se vratila jednostavno jer nije imala vise kuda. Ubrzo pocinje da se vidja sa lokalnom naivnom dobricom, nezenjom Jerryjem, prostodusnim ribarom koji u svojim cetrdesetim i dalje zivi sa ocem i ujakom. Jerry je upoznaje i sa svojim najboljim prijateljem, jos jednom lutajucom dusom, Earlom, cijim pa cinizmom i ponasanjem je Mae zgrozena. On je ozenjen kakvom plesacicom, odan alkoholu, cesto grub, i kada pokusa da se priblizi Mae, ova ga odbija, i zapravo uleti u brak sa dobrocudnim Jerryjem, u zelji da proba da se skrasi, osnuje porodicu, dok ce ljubav mozda doci, mozda i ne. Posle nekog vremena igranja braka, na povrsinu ponovo ispliva Mae-ina lutajuca dusa i ona ipak odlazi u zagrljaj Earlu, cime se otvara gadna rana na odnosu i dusama svih ukljucenih.


Zvuci kao notorna melodrama, no ovo je zapravo fenomenalan film velikana Fritz Langa, sa odlicnom glumom, u cesto melanholicnom noir tonu, neka vas ne zavara toboze izlizana prica, ovo i posle 60+ godina ostaje sjajan film, po meni ne samo klasik, vec i jedan od boljih noir filmova. Likovi, njihove ljubavi, odnosi i zivoti, unapred osudjeni na propast, bez icije prave krivice, zbog svoje prirode, okolnosti kojih ih prate, likova koji pruzaju ruke ka nedostiznoj sreci...cesto emocionalno mucan film. Barbara Stanwick, Paul Douglas, Robert Ryan, pa i ovde mahom samo dekor u vidu Marilyn Monroe, su jednostavno odlicni, zajedno sa sjajnom pricom, majstorom iza kamere, potpomognuti i uverljivom, sivom atmosferom, cine ovaj film nezaboravnim iskustvom. Meni makar.

Preporuka!

Ažurirao puppet_master - 30.Srpanj/Jul.2017 u 19:13