Proof (1991)

Hugo Weaving je Martin, mrzovoljni, sebični, paranoični, ka svetu nepoverljivi momak slep od detinjstva, koji je opsesivno posvećen fotografiji, svojim aparatom belezeći svet koji nije u stanju da vidi. O njemu već par godina brine kućna pomoćnica Celia i sama neprilagođena, čudna i mutna, manipulativna, opsesivno zaljubljena u Martina koji je pa ignoriše. Njihov neobični odnos se menja kada Martin upoznaje Andyja (mlađani Russell Crowe) dobroćudnog kuhinjskog radnika obližnjeg restorana sa kojim se zbližava, koristeći njegove oči za detaljne opise svojih fotografija. Celia naravno kreće u protivnapad, posesivno željna Martina samo za sebe, lažno zavodeći Andyja i stavljajući njegovo prijateljstvo sa Martinom pred ispit koji će ogoliti svo troje i maske će konacno pasti...

Interesantna studija neobičnih karaktera i njihovih odnosa, sa isprepletenim temama seksualne opsesije, manipulacije, ličnih demona suočavanja sa hendikepom, prijateljstva, poverenja/nepoverenja i izdaje, te o varljivosti i razlikama percepcija, nažalost u  svedenoj produkciji, gde Proof često izgleda kao skromni televizijski filmić iako je zapravo prilično ozbiljan. U Australiji izrazito cenjen, meni svakako iznad proseka, sa meni uvek zanimljivim Weavingom (avaj i uvek odbojnim Russell Crowe-om), originalan mada meni lično ne previše blizak film, sa dalekim likovima. Pomešan mi je utisak, uprkos vidnom kvalitetu ne delim mišljenje australijske filmske akademije koja je Proof uvrstila među najbolje filmove svoje zemlje, no itekako vredi pažnje.