Bakha satang aka Pepermint Candy (1999)

Peppermint Candy aka Bakha satang (1999)


http://www.imdb.com/title/tt0247613/








režija:
Chang-dong Lee

scenario:
Chang-dong Lee

uloge:
 Kyung-gu Sol, Yeo-jin Kim, So-ri Moon

žanr:
drama

trajanje:
130 minuta

zemlja:
Južna Koreja

jezik:
koreanski


opis:
Sigurno ste nekada čuli da čoveku pred smrt kao na filmskoj traci
kroz glavu prođu najznačajniji momenti iz života. Ovaj film je upravo to,
filmska traka koja je prošla kroz glavu junaku filma Yong-ho. Pratimo ga u sadašnjosti do
poslednjih momenata njegovog života a zatim gledamo sve te trenutke koji su njegov
život činili srećnim i tužnim, lepim i ružnim ... jedinstvenim.



prevod:
http://titlovi.com/titlovi/pepermint-candy-aka-bakha-satang-141070/

Svidevši mi se specifičnost filma Oasis, pogledah i prethodni film Chang-dong Lee-a, Peppermint Candy i film me je potpuno razbio, dopao mi se čak i više od sjajnog Oasis...

Peppermint Candy se otvara 1999 godine, dolaskom Yong-hoa na piknik-okupljanje fabričkih radnika u kakvom obeležavanju dvadesetogodišnjice od kako su poslednji put bili svi zajedno na okupu... Mi vidimo da je Yong-ho doživeo teži nervni slom, da ga istovremeno lome seta, nostalgija, razne od vajkada nakupljene presije i on izlomljen svojim bolom staje na obližnje šine i vrišteći dočekuje voz...u trenutku kada voz juri ka njemu, njegove reci su "Želim da se vratim nazad"...i od samog početka filma i tog urlika glavnog protagoniste, priča nas korak po korak vodi unazad, od par dana pre, pa sve do prvog okupljanja fabričkih radnika 1979. kroz (po meni) savršeno uklopljene ključne momente Yong-hoovog života. Usputno se nenametljivo može videti i novija istorija Južne Koreje koju autor koristi da opiše i karakter svog junaka i njegov razvitak...od finansijskog sloma do dana kada je bio policijski mučitelj u doba represivnog sistema svoje države... Kako ja ne znam mnogo (a.k.a. jedva da znam išta) o skorijoj prošlosti Koreje, svakako da su me više dojmili lični detalji Yong-hoovog života, ljubav koja ne prolazi, brak sa drugom devojkom, i zapravo sva ta nemoć da junak promeni išta od svojih nedaća.

Izuzetno zanimljive naracije, savršeno efektne glume Kyung-gu Sol-a, film koji polako otkriva svoje kvalitete dok priča u stvari sasvim običnu životnu priču kroz vremenske talase koji junaku mnogo više odnose nego što donose, i svi ti vozovi koji prolaze u mnogim kadrovima ovog filma, teraju nas na razmisljanje, možda i na preispitivanje. Peppermint Candy je verovatno namerno tako i postavljen, traži i vabi gledaočeve misli...na mnoga bitna pitanja film ne daje odgovore, sve je na nama, i sam život protagoniste nije potanko objašnjavan...kako je Yong-ho izgubio sav svoj novac, zašto je pristupio brutalnoj policiji, zašto je oženio devojku koju ne voli, zašto je tretirao devojku koju je neizmerno voleo onako kako ju je tretirao...no imamo li mi i za naše živote i izbore mnogo (objektivnih, bez samoubeđivanja) objašnjenja ? Ko pa može tek tako (ako ikako) da upravlja bilo putanjama bilo odredištima tih puteva?

Sjajan film, uveren sam da ću mu se vraćati...svaka preporuka.