Avaze Gonjeshk-Ha Aka The Song Of Sparrows (2008)

 

 

 

 

Karim (Reza Najie) radi na farmi nojeva izvan Teherana. Vodi jednostavan i skroman život sa svojom obiteljiu maloj kući, sve dok jednog dana jedan od nojeva ne pobjegne.

On je optužen za gubitak i dobije otkaz. Očajan zbog toga, on postaje opsjednut skupljanjem neupotrebljivih sitnica, toliko da potpuno zanemari ženu i kćer. Jednog dana, dok je bio u gradu kako bi odnio kćerkin slušni aparat na popravk, on ponudi prijevoz prolazniku i shvati da taksisti dobro zarađuju.

Ali, dok je njegova veza sa ljudima iz grada sve jača, on se počinje mijenjati. Svakoga dana Karim se vraća kući sa novim zalihama neupotrebljivih sitnica i svoje prelijepo dvorište pretvara u pravo smetlište. Kada njegova supruga ponudi stara vrata iz njihovog dvorišta jednom susjedu, Karim potpuno izgubi kontrolu i odlazi ih vratiti.

Kada se saplete i polomi nogu ljubaznost njegovih susjeda dovesti će ga do toga da razmisli i shvati što su mu pravi prioriteti u životu.
(tekst preuzet sa: http://mojtv.hr )

 

 

 

 

 

Žanr: Drama
Godina: 2008
Zemlja: Iran
Režija: Majid Majidi
Scenarij: Majid Majidi, Mehran Kashani
Uloge: Reza Naji, Maryam Akbari, Kamran Dehgan, Hamed Aghazi
IMDB: http://www.imdb.com/title/tt0997246/

 

 

Trailer:

 

 

 

 

 

 

Sad procitah, opis je super i dovoljan.  Samo naravno pocinje da sakuplja stvari kad  slucajno pocne prevoziti ljude po ulicama Teherana, razlog je naveden, a i odakle je,  jeste menja se ali ima preokret. Mislim da je isto film koji oplemenjuje, da je dobro uradjen i da ga vredi pogledati. ISPOD JE UKRATKO MOJ UTISAK PO SECANJU SPOILER-i.  

 

U toj promeni,  vidimo da i svojoj divnoj zeni uspe da istera suze, ali i da zamahne rukom,  ali ipak zadrzava ljudskost ali prvo postenje, sve moze da se opere obraz ne, dok vozi razlicite ljude vidimo ukratko i ophodjenja istih, ima nas svakakvih .   

Parabola nije nova, ali je nacin na koji je prikazana fina i interesantna, uz minimalan dijalog, facijalne ekspresije, dalje posmatranjem ( nakon pada dolazi do otreznjenja, tu je podrska porodice, bliznjih i komsija), kroz boje i fotografiju, fin je i enterije i eksterijer, plava vrata po sivom polju, noj u brdima, pa voznja i metez Teherana,i ovde je neverbalna gluma odlicna i donosi dosta . 

Opet rekoh nema puno dijaloga, ali onaj sa pocetka sa krova govori dosta. 

Isto se mora pohvaliti i decak , koji po ugledu na oca razvija  odgovornost za porodicu zajedno svojim drugovima (anovi su jedno, realnost drugacija, ipak uporan je , snovi, zelja i upornost mu se ne mogu oduzeti. ) ali ide dalje u patrijarhalnom sistemu i to se kosi sa...  ali i tu ce biti otreznjenja.  Na oko jednostavan, ima tu slojeva i ostavi vas u konacnom da malo razmislite.

Eto pisah po secanju, sta sam zapamtio.     

AlexDeLarge piše: Ne vodim se ja Joxer tom logikom, ti se vodis nemam nista protiv, samo mislim da ne treba stalno isticati, ali dobro, ni to mi vise ne smeta, tj u smislu da komentarisem kao sto vidis.  Mogao je film da bude smesten i u Indiju npr, mogao je ... pa da ne navodim drzave.

Ja sam opasan. Rekao mi je jedan lik nedavno.

Jer serem se na sve države nesvjesne stoljeća i kojem živimo, a posebno na Iran.

Da živim u Iranu ne bi me odavno bilo i ti to znaš.
Ma nije me briga, zapravo me više boli to što na ovom forumu ima wannabe kozojebnih iranaca koji odbijaju tamo odseliti nego mi na nos nabijaju iransku propagandu.

Pa bogtejebo, da mi neko određuje što ću ja gledati.

Kako sam ja inatlija, gledam sve što je u tim retardiranim državama zabranjeno.

I puca mi ku**c kome to smeta. Niti mi daju jesti niti su mi dali postelju.