Soul Kitchen (2009)

SOUL KITCHEN - Fatih Akin
Po receptu starih majstora

Soul Kitchen je pravi "božićni" film. Poseduje relaksiranost i toplinu Franka Capre i Billyja Wildera kod kojih vam je od početka jasno da idu ka happy endu, ali vam to ni malo ne smeta da uživate u njima

Mario Eterović





Naslov originala: Soul Kitchen
Scenario: Fatih Akin, Adam Bousdoukos
Uloge: Adam Bousdoukos, Moritz Bleibtreu, Birol Unel, Anna Bederke
Žanr: Komedija
Trajanje: 99 min
Proizvodnja: Nemačka, 2009.

Nakon dva dramski intenzivna filma (Glavom kroz zid i Na ivici raja) u kojima je Akin obrađivao čudne puteve ljubavi kroz sferu multikulturalnosti ponudivši osvežavajući savremeni izraz baziran na neposrednosti, dinamičnosti i uverljivosti kako samih priča tako i njihovih aktera, sada se vraća par koraka unazad odakle je i počeo (ako ste imali priliku da gledate njegovu simpatičnu komediju Im Juli onda će vam biti jasno odakle ovaj "iznenađujući" zaokret).

Ne očekujte uzbudljivi tresak kadrova u lice i art film koji će vas zadiviti svojom lucidnošću. Soul Kitchen je jedna stereotipna komedija o karakterima sa margine društva koji kroz niz otežavajućih životnih nameštaljki ipak uspevaju da održe i zadrže svoj san o sreći. Moglo bi se reći da je u pitanju jedna tipična holivudska "sam protiv svih" postavka.

Kroz priču o, ovog puta ne turskim već komšijskim grčkim Nemcima pratimo pokušaje Zinosa da zadrži svoj restoran Soul Kitschen za koji je emotivno vezan, iako mu ne donosi profit. Da mu stvari ne idu baš najbolje pobrinuli su se njegov brat - kompulzivni kockar koji iz zatvora dolazi da "folira" rad u restoranu, devojka koja odlazi da radi u Šangaj očekujući da je Zinos prati na tom životnom putu, kao i bivši drug iz škole (pravi porno karakter) koji mu namešta sve moguće inspekcije ne bi li mu zatvorio restoran i naterao ga da mu proda profitabilnu lokaciju.

Hrana je i ovde, kao i u mnogim aktuelnim filmovima, jedan od lajt motiva koji se nameće kao metafora vezana za psihofizičko stanje naše kulture. Zdrava i raznovrsna hrana = srećnija duša!

Ono zbog čega se ovaj film izdvaja iz okeana sličnih ostvarenja je Fatihova sposobnost da održi dinamičan modernistički kurs iz snimanja i kod gledaoca stvori saosećajnost i simpatiju prema živopisnim karakterima.

Veliki deo soula ovog filma leži u sjajnom izboru glumaca - Akinu se mora odati priznanje za sofisticiran ukus kada su u pitanju žene, a Birol Unel je savršen u ulozi ciničnog i beskompromisnog kuvara Shayna.



Soul Kitchen je celovečenje ostvarenje sa kojeg nećemo izaći sa filozofskim podočnjacima, ali ni sa osećajem da nas je režiser tretirao kao jednoćelijske organizme. Najbolje vreme za gledanje ovog filma su božićni/novogodišnji praznici kada svi želimo da verujemo da će život ipak da nam donese i neke pobede, a ne samo niz novih problema.