O Agente Secreto AKA The Secret Agent (2025)

Gledao netko, itko? Utisci? Helou, iz enidabi hir?

Gledao sam deset minuta, pa zakunjao, pauzirao film i odkunjao. Probudio se i nastavio da gledam, opet zakunjao, pauzirao da bih što budniji i što skoncentrisaniji odgledao ovu sranjčurinu. I evo, potpuno budan i skoncentrisan sa velikim užitkom pišem da je ovo sranje od filma, da nema kvalitet, da je loš, da vrijeđa inteligenciju, da je među tri najgora filma u 2025. godini. 

Ažurirao TotenhemovFanatik - 23.Sijecanj/Jan.2026 u 23:27

TotenhemovFanatiče, slatko si me nasmejao!

Slažem se sa svime (osim nadrealizma u Amarkordu :) ).Verovatno su u pitanju prevelika očekivanja zbog celog hajpa oko fima. Po meni je Panahijev film za klasu bolji.

Solidan film, od koga smo svi mnogo više očekivali zbog ogromnog broja nagrada sa svih strana. No, ako je on te iste zaistinski zaslužio onda na recentnu konkurenciji naprosto ne treba trošiti previše reči i još više vremena. Ipak, kada se osvrnemo na poprilično dobronamernu kritiku Dennisa Schwartza, jednog od retkih dubokomislećih zapadnih kritičara koji ne podleže "sindromu stada" , vidimo da ga je ocenio sa GRADE: B! U svakom slučaju slažem se sa opaskom IgaBiva da je rediteljev film "Bacurau" iz 2019. godine, mnogo svežije, zahtevnije i umetnički razrađenije ostvarenje.

slabo,slabo

@DarkoBGD

Bravo!

Ja se ne slažem, jer se u recenziji pogrešno navodi kako glavni junak uopće nije profesor na fakultetu. Armando je itekako prestižni profesor na fakultetu i voditelj istraživačkog odjela koji se bavi vrlo različitim disciplinama i istraživačkim radom.

Pa, nema rasprave o ukusu, to je činjenica. Ali mislim da je bilo nekih poteškoća u tumačenju određenih tačaka filma: - Protagonista je univerzitetski profesor, šef odeljenja za istraživanje i razvoj. - Namera filma je bila upravo da se fokusira na svakodnevni život tokom diktature. Obično se delovanje vojske i represija intenzivno istražuju, ali ovaj film istražuje političku akciju (iskorišćavanje tehnološkog napretka za korupciju). To je i dalje film o diktatorskom periodu, ali van konvencionalnog pristupa na koji smo navikli. - Delimično se slažem oko učešća velikog Udo Kira, ali sam njegovo pojavljivanje video kao nešto što ne služi baš da pomeri radnju napred, već da da dubinu lokaciji, povezujući grad sa svetom i produbljujući lik policajca, koji zloupotrebljava svoju moć (film veoma dobro postavlja scenu). - Brz i „brutalan“ kraj - Reditelj Kleber je dao intervju rekavši da ne može da prati tradicionalni kraj; to nije ono što je želeo da prenese. Lično, brzi i iznenadni kraj vidim kao dobar prikaz tišine koju je stvorio diktatorski period u Brazilu. To je film o sećanju, ili bolje rečeno, zaboravljanju, i osećaju praznine koji je ostavio nad žrtvama. - Takođe sam video neke ljude u komentarima kako govore o incidentu sa nogom. Ovo je takođe jedna od jakih atmosferskih karakteristika filma. Imajte na umu da priča o nozi nije bila namenjena da predstavi „pravi“ Brazil, već kako su stvari bile u to vreme. Legenda o nozi je objavljena u novinama tokom tog perioda, a njene priče su zaobišle cenzuru koju je nametnula diktatura, obrađujući teme o kojima se inače ne bi raspravljalo.

Politički triler sa nelinearnim narativom u trajanju od 160 minuta. Iziskuje strpljenje, posebno što ima tu i tamo ''prazni hod'' (središnji deo pogotovo). Korupcija u totalitarnom režimu nije ništa novo, samo što sjajni reditelj Filho ume da predstavi priču sa autentičnim brazilskim šmekom. Dakle imamo karnevale, gužve, na ulicama masa ljudi, sve ovekovečeno prikladnom fotografijom (jarke, živahne boje, uz pojedine krupne kadrove). Nasuprot toj urbanoj ''idili'', iz senke vladaju mračne sile preko državnih aparata moći: policija i vojska (uniformisana lica iznad običnih civila). Wagner Moura uspeva da portretiše lik jednog progonjenog poštenog čoveka, intelektualca, oca odvojenog od sina, kao i udovca (supruga preminula pod nerazjašnjenim okolnostima, te nam ostaje samo da naslutimo šta se zapravo desilo). Gomila sporednih likova prikazana je s pravom merom, prilično realistično i utisak je da svako zaslužuje da bude deo priče, pa makar se pojavio samo jednom u kadru. Impresivna je Tania Maria kao energična starica Dona Sebastiana, jer naprosto krade pažnju u scenama gde se pojavljuje. Lično smatram da je vredan gledanja, a mnoštvo osvojenih nagrada na filmskim festivalima potvrđuje da ga i kritika gotivi, Ostaje da vidimo kako će proći kod Američke akademije filmske umetnosti, jer ima nekoliko nominacija za prestižni ''kipić''.