Die My Love (2025)

Imao sam loš predosećaj u vezi ovog "filma", ali ipak sam mu dao šansu. Ovakve "filmove" obično prekinem nakon 10-15 minuta, ali ovog konkretnog sam baš rešio da istrpim i da vidim do koje granice besmisla može ići! Išao je.

Generalno nisam ljubitelj onoga što nazivaju umetničkim filmom. Ne znam ni da li ovaj uopšte može da se podvede pod tu kategoriju. Jednostavno nemam ideju i na kraju sam pronašao svega tri moguća razloga da se nešto ovakvo snimi:

1. Da neka renomirana glumačka imena budu stavljena u situaciju da potvrđuju glumački talenat u jednoj totalnoj haotičnoj brljotini,
2. Da neki koji za tim žude vide puno više od uobičajeno izloženog mesa Jennifer Lawrence, pa potom oduševljeni nalupaju dobre ocene,
3. Da ima nešto adekvatno što bi se puštalo u mentalnim institucijama, a da publika bude potpuno svoja na svome!

Ne pronađoh drugi smisao, ali kako uvek i kažem bez želje da omalovažavam, mišljenje je samo moje. Svaka roba ima svog kupca, o ukusima se ne raspravlja i naravno - svakom svoje!

P.S. Obavezno se zahvalim na prevodilačkom trudu, ali ovaj put preskačem! Da ne beše tog truda, preskočio bih ovaj "film"

Ma ja nikako nisam pravi reper za ovakve filmove. Sve to guram pod pojam "umetnički film" misleći na one gde je forma i iščašena vizija daleko važnija od priče i suštine. Meni ili daj sasvim realan i objektivan film u koga mogu da poverujem ili pravi SF gde je svaka nerealnost očekivana i vrlo poželjna. Teško se nalazim negde između, mada bude i toga. Recimo serija Twin Peaks, ali ona stara izvorna. Ovi likovi iz filma su toliko veštački i nerealni, da me prosto boli jer nije SF!

Ne znam zbog čega sam očekivao da u njemu bude nečega za mene imajući u vidu da sam se informisao, pogledao i pročitao ponešto. Nije baš da me je iznenadio sadržajem, ali valjda mi neki crv nije dao mira. Ali šipak. Fascinantno mi je ipak što smo i polovina i ja odgledali do odjavne špice, a desi nam se da otplovimo umorni i dok nam je na meniju nešto daleko atraktivnije i življe!? Valjda nas je šokiralo to što vidimo da smo podsvesno po svaku cenu želeli da sve to ispratimo

Da bude još interesantnije, nakon gledanja uzmem malo da vrtim TV kanale i oporavim se, a nabasam na Lynchov Eraserhead, što je inače najomiljeniji film mog venčanog kuma! Ne vredi, sve ja to cenim i poštujem, kapiram da je to zaista umetnost u nekoj posebnoj formi, ali glup sam ja i slep za tu vrstu umetnosti ne stideći se da to priznam

Poštujem, ali ne volim. Nije to za mene. Još uvek mi u glavi odzvanja ona bebeća dreka

Težak film koji se bavi kompleksnom tematikom. Nekakav koktel žanrova u fokus stavlja mladu majku, ophrvanu post-porođajnom depresijom koja preti da je odvede u potpuno ludilo. Sve pohvale za nosioce glavnih rola: Robert Pattinson i naročito Jennifer Lawrence. Naravno ovo art-filmsko štivo nije gotivno svakom, stoga ko traži samo zabavu i razbibrigu bolje da preskoči i potraži nešto drugačije.

Meni je bio mučan i naporan zbog samog ambijenta, takva mu je tema, manje mi je smetao stil rediteljke (volim njene prethodne filmove, svi su mučniji 😟) koliko upravo ta depresija, još mi je Lawrensica draga, nisam mogao da budem deo ove priče pa pobegoh, možda je i ok film, nije me oterao kakvim pa manama, samo ne želim trenutno da me aka ikakvo sivilo sa ekrana 😂 makar ne sivilo ovakvih tema.