2LDK (2003)

Likovi su mi mogli biti i malo bliži, nije mi lako bilo vezati se za bilo koju od naših sirotih junakinja, realistične su, svaka sa svojom dozom ljudskosti, zapravo bez karikiranja i u vrlo dobroj glumi ali sam ja ipak imao poteškoća da ih zavolim. Više je ludila, nešto manje (meni potrebne) tragičnosti. Glumci mi inače znaju biti daleki sami po sebi, sav taj strah, jezivo težak posao odlaska na audicije gde ti neko večito (lično, kako drugo) sudi, nošenje sa čestim odbijanjem, brutalno nadmetanje a oni pa, ironično, večito u želji da se iskažu, dokažu, sa nesigurnostima koje ih, verujem, moraju bombardovati. Pravo je čudo kako ulicama inače ne teku reke krvi od mahnitih glumaca koji se ganjaju međusobno sekirama, sav taj pritisak mora biti užasan. Time mi film, bez obzira na to što mi je taj svet relativno dalek i na manjak meni bližih tonova, ipak biva zabavan u toj svojoj drugoj polovini, gde pakao svog tog pritiska konačno eksplodira.