Tokyo Revengers (2021)

Pisah u "Dnevniku...", no hajde ovde bolje

Povučeni, plašljivi i ćutljivi momak u svojim dvadesetim godinama, Takemichi, živi povučeni život. Istovremeno, u Tokiju se vodi nasilan rat između yakuze i misteriozne bande koja ne preza ni od čega. Do Takemichija dolazi vest da je u tom uličnom ratu stradala njegova jedina ljubav, devojka iz srednjoškolskih dana. Ubrzo i sam postaje meta, no nešto čudno se dešava u momentu njegovog ubistva...Takemichi se vraća u prošlost, u izgleda kakav prelomni trenutak, svoje školske dane i vreme uspona gore pomenute bande, te možda dobija priliku da izmeni prošlost, sačuva život devojke, svu prolivenu krv...ako uspe i sam da izvuče živu glavu i poveže šta se uopšte kog vraga dešava...

Jeste, nekim delom podseća i na Butterfly effect, no naravno da je sve komplikovanije, blesavije, krvavije. Ruku na srce, često deluje nezrelo, podseća na kakav wet dream onih ugnjetavanih u školi, pa eto prilike da budu prihvaćeni i slavljeni od strane društva, da ukradu devojku, steknu poštovanje lidera bande, menjaju istoriju ništa manje... Šta znam, suviše mi je to daleko ali cenim temu prijateljstva, požrtvovanosti, upornosti da se uradi, kako se čini, ispravna stvar. Lepi su to ideali i vodilje. Ima pristojne doze krvi, ne volim kada je išta u rukavicama, klinci se, bre, tabaju, krvare, otiču, zašto bi filmovi bili drugačiji. Odnosi između likova su mi bili malo neuverljivi, no dobro de.

Uz poneku manu, ipak mi je upristojio veče. Gledao bih neki spori horor-western da nije bilo ove dečurlije. Oki je, šta znam.