Film o životu kralja popa

Mandarinan, njegovo odrastanje je ceo svet pratio uživo, tako da ona nema šta mnogo da pokaže što već nije viđeno, a snimci sa prvog rođendana verovatno i ne postoje, jer su bili izuzetno siromašna porodica do uspeha dece. E sad, da li zarađuje na tome ili ne - više nije ni bitno. Bitno je da njenog sina više nema, a koliko to boli - ne želim ni da zamišljam. 

I bitno je znati (i to treba pominjati svuda) da je deset godina pre nego je prosuo sebi glavu (par meseci nakon smrt Džeksonai) čovek koji ga je prvi optužio za seksualno zlostavljane svog sina, Evan Chandler, dobio zabranu prilaska tom istom sinu jer je pokušao da ga ubije na dan kada je napunio 25 godina, kako bi zadržao kontrolu nad novcem koji su dobili vansudskim poravnanjem. Koliko pročitah na nekom blogu - to će biti jako važan deo filma, a po meni i najvažniji.

Dio nije sistematski uništavan 17 godina i na kraju brutalno ubijen. Dio je umro na način koji određuje priroda, životni ciklus ili šta već... Oni koji su voleli Džeksonovu muziku su morali prvo da gledaju kako ga uništava gomila magaraca, pa njegovu smrt, pa sad rasparčavanje njegove imovine (što nije nimalo prijatno gledati). I nemoj misliti da se danas ne bogate i na Diovom radu. Njegova žena će verovatno još dugo i lepo poživeti koristeći se sredstvima koja je on lično stekao, ali koliko se sećam kad sam zadnji put proveravao - to je normalno. Ja živim za to da kad umrem, mom detetu ostane nešto iza mene na šta će moći da računa, jer neću da nosim ono što sam stekao u grob. 

Mandarinan piše: Smrt boli,nije bitno da li je sin u pitanju ili deda.

Ovo neću ni da komentarišem...