Elvis (2022)

Uslovno rečeno, naravno, ne zna svako da se majmuniše a eto meni lično ni to ne bi pomagalo, svakako bih i dalje bio bez prebijenog dinara i svejedno bi se već neko trudio da me eksploatiše. 

Neka toga, to je tek jedno viđenje, evo i moga (zvuči nasty). Meni je Elvis bio lep k'o lutka i bitnije imao je prelep glas, meni dobre pesme. Ne znam šta bih više. Za Đanija sam čuo, no ne znam ni jednu njegovu pesmu, Elvisa su slavili (gotovo) svi od Beatlesa, Zeppelina do Michael Jacksona i kojekoga između, zbilja su bezmalo svi oduvek imali samo reči hvale za njega, što talenat, što uticaj. 

E sad, to oko cirkusa oko i u njemu, zvanja kraljem, njegove fascinacije karateom, šljokicama, kič garderobom, svim kombinacijama up/down pilula i užasnim sendvičima (ono, red slanine, red banane, kikiriki puter između...božemesačuvaj), gomile pijavica koje je izdržavao kraj sebe, jbg, sve u rok službe, nisam tu da bih mu sudio, ja bih verovatno bio daleko gori u sličnim situacijama, otkud znam, no njegov talenat je, meni, uprkos svemu, zbilja vredan poštovanja. Film, rekoh, kako-tako, mada volim Lurmanov stil i onda kada me ne obori sa nogu. 

ali za film samo ocena 6/10.

Ne zove se glumac Oskar Batler, već Ostin.

Sve što sam video u ovom maestralnom ostvarenju tiče se zarade, profita, izrabljivanja, grcanje u bogatstvu dok duša polako isparava, a telo se sve više uništava.

Ovo je mala maca što se tiče biografije ovog kultnog zabavljača, ko zna čega je sve tu bilo, verovatno bi nam se prevrtalo u želucu kad bi sve saznali.

Sve u svemu, najmanje ima muzike, ali dobro, makar nam je otkriveno odakle se nekom tamo dečkiću naprasno ''rodio'' talenat za njihanje, skakanje, sviranje, pevanje, aikido, buncanje, brundanje, pa najposle i raspadanje.