Eddington (2025)

Ari Aster filmski stvaralac ? Pre bih rekao da je on unistitelj kad je u pitanju sve normalno u svetu filma. Hereditary sam gledao. Film pocinje kao gledljiv horor i prelazi u nesto totalno nelogicno i bzw a citao sam da je Bau Is Afraid jedan od najgorih filmova ikada i takodje nepovezan. Ima na zalost tih ''nekoliko'' izvikanih rezisera koji su uzeli da se poigravaju sa necim sto se zove film pa zato zbog te ''grupice'' rezisera smo skoro i izgubili doslednu normalnu dramu ili dosledan normalan triiler sa onim svojim obrtima. I kad spomenu ovaj film Bau Is Afraid, pre neku noc odgledah takodje gde igra Joaquin Phoenih od Paul Thomas Andersona Inherent Vice, film totalo nebulozan i nepovezan. I skoro sam gledao od Charlie Kauffmana Synecdoche, New York. Film pocinje normalno i onda totalno nepovezano i gubi svaku smisao i mislim i da sam reziser nije znao sta radi a kao zovu to ''umetnost'', ma umetnost malo sutra. Postoje normalni reziseri da sad ne nabrajam i ovi koji glumataju i skrnave nesto sto se zove film

Beogradski, neko ti danas stao na žulj? Iskreno, ni meni ne odgovara stil i nasleđe reditelja filma o kome se piše, kao ni onih koje si u postu pobrojao. Eddington neću gledati upravo zbog reditelja, kao i zbog same tematike koja me ni najmanje ne privlači. Opet, u pitanju je moj ukus. U skladu sa maksimom "svakom svoje" nema svrhe nešto se žestiti, već treba shvatiti da postoji nemali boj ljudi koji obožavaju neortodoksne, nepovezane, neobično stilizovane i generalno čudne filmove. Najlakše je preskočiti, a neka uživa ko voli...

Svakom svoje, i ja se slažem, treba da postoji sve, nema svatko iste oči, niti svatko istu stvar traži i treba kad gleda neki film.

Ali da se vežem još na Arija Astera, najzanimljivije mi je kod njega, koji je još može se reći novi redatelj što ga Martin Scorsese već u više navrata hvali kao velikog umjetnika i genijalca novog doba filmaša i da voli njegove filmove, a evo čuh da voli i ovaj Eddington, a provjerio sam nisu vezani nikako ni srodstvom ni biznisom, znači kad dotičan Gospodin to kaže ima tu neke vrijednosti. Zato sam bio i odlučio upaliti Beau is Afraid i iskreno meni podbačaj od filma, ova ostala 3 njegova nisam još pogledao, možda sam baš izabrao najgori, ne znam.... ovaj Eddington bar nije neki Fantasy art film kao "Beau", pa mu možda i dam šansu, al tko zna kad, nije da i mene ne privlači ova tema.

Beau is Afraid sam gledao cirka 5 minuta i batalio jer uopšte nije moj broj što bi rekli. Ali kapiram da ima dosta ljudi kojima paše otkačenost te vrste. Apsolutno treba da postoje takvi režiseri i filmovi.

Ako je Ari Aster „sve, samo ne običan“, onda je Eddington sve, samo ne film koji sam trebalo da gledam. Dva i po sata sam sedeo, čekao da shvatim šta se zapravo dešava i na kraju shvatio samo jedno – da sam tih dva i po sata sređivao kuću, bolje bih se zabavio. Film je neka čudna mešavina svega i ničega, kao da su Wes Anderson i Lanthimos seli da smisle recept, a onda zaboravili da dodaju osnovni sastojak – zanimljivost. Joaquin odlično glumi šerifa i to je jedina svetla tačka filma, Pedro je bljutav, dok Austin Butler i Emma glume… pa nešto, a ja sve to vreme glumim strpljenje. Ako vam se dopadne ovaj film, svaka čast – ja sam očigledno suviše staromodan, pa sam film završio sa traumom i pitanjem: „Zašto, Ari, zašto?“

Iako nisam ljubitelj glumacke postave, uzivao sam u svih 148 minuta filma.

1o min ---> delete

Ovo je film koji je "One Battle After Another" htio biti - aktualan, politički, a da ukazuje na probleme, kritičan, surov, da potegne koja pitanja, a opet da bude i zanimljiv i zabavan.

Ari Aster je režijski i scenaristički apsolutno nadmašio Paula Thomas Andersona i to govorim kao netko tko uopće nije simpatizirao njegove prethodne filmove. Da se razumimo ne mogu reć da je ovo odličan film, ali mi je na kraju bio sasvim dobar, zadnjih uru vrimena je jako jako dobro. U ovom filmu nema nikakvih pozitivaca, zapravo zbog mjesta radnje, neki mali ruralni američki gradić i stila toga mjesta ovo je kao neki vestern, ali bez pozitivnih likova, zato je završnica baš alternativno vestern-rockerska. Mogu usporediti sa užarenom atmosferom i gradacijom Spikeovog filma "Do the Right Thing".

Najveća muka ovoga filma je vrijeme radnje, a to je doba korone, 2020., na početku je to baš istaknuto sa nekim stvarima, karakteristikama koji su obilježavali to doba, te su me s time podsjetili na to mračno SF doba, a to nije baš mjesto kojem mi se vraća.

AlexDeLarge piše: Baš bi slično napisao, ali ukratko da mi je ok  , jeste što se vremena radnje tiče,   mučno mi je uvek, trebalo mi je malo vremena da to pregrmim, isto je i za neke druge filmove.

To vjerojatno i odbija mnoge ako su se uputili prije samog gledanja ili ove koji ugase u toku prvih pola sata, iako ih shvaćam iskreno, mučno je to, PTSP proradi. Ali eto, mogu reć da unatoč svemu mi nije iskustvo "žali bože vremena" iako je početak stvarno bio na momente "ajme meni". Sve skupa dobro iskustvo sa moje strane, iako nije film kojem bih se vraćao.

Zanimljiva satira upakovana u crnohumornu vestern komediju. Joaquin Phoenix briljira, ali njemu uz rame samo ''tašta'' Deirdre O'Connell, dok ostaje žal što Emma Stone nije imala značajniju rolu. Kreativni filmadžija Aster iznova se dokazao kao originalni stvaralac zabavnih ''pokretnih slika''.