Dragged Across Concrete (2018)

Kraj mi nije bas najbolje legao, ali sve u svemu super, pravo osvezenje u moru jednolicnih filmova na ovu temu. 8/10

Odgledah ovo pre 2-3 nedelje i sistematski sam ga izbrisao iz mozga, ali videh sad ovde temu i vidim da neki ljudi ovo nazivaju neshvaćenim remek delom, samo mi apsolutno nije jasno po čemu i na osnovu kog merila...Meni je stvarno žao što sam utrošio vreme na ovo, a utrošio sam zbog Gibsona, malo i zbog Vona, ali najviše zbog Zelera, čiji mi se prethodni ( Brawl in cell block 99 ) film svideo ( za raziku od po meni preterano nahvaljenog Bone Tomahawk-a ), iako je, sada je već to jasno, Zeleru odlika u filmovima da prvih sat vremena upoznajemo likove, sranje u koje će da se uvale, zatim dvadesetak minuta do pola sata priprema na eksploatacijsko, eksplozivno nasilje i finale u poslednjih pola sata. Problem je ovde, što film traje predugo ( minimum sat vremena previše ), dijalozi uopšte nisu ni približno zanimljivi ni dobri koliko režiser to smatra i finale i razrada idu više na šok eksploatacijski faktor nego što je to realno potrebno. Gledaću sledeći Zelerov film svakako, s obzirom da smatram da od ovoga gore ne može, ali ko zna, možda me i iznenadi( kao što me je i sa ovim filmom neprijatno iznenadio ).

Prekinuo sam jer mi delovalo dosadno

Hajde i ja ću da probam, to mi je bila fucked up godina, propustih nemalo filmova tada, za ovaj nisam ni znao, mislim.