Crimes of the Future (2022)

Prevod je uradio MihovilBiro ⚡

Najkraće govoreći, ljubitelji lika i dela Cronenberga nesumnjvo će biti svoji na svome i uživati u još jednom ostvarenju tako tipičnom za slavnog reditelja. Onima koji nisu hardcore fanovi teško da će ovaj novitet izazvati pozitivnu euforiju i feedback.

Cronenberga je već duže vreme naporno i čitati i gledati, reciklira sebe i svoje ideje u nedogled, što jednom i kod ljubitelja mora izazvati zasićenje. Kamera, ambijent i koreografija kao da su preslikani iz ExistenZ, dok se neki motivi vrte iz filma u film kao preplaćeni. Cronenberg čak više ne uspeva ni da šokira koliko god se trudio. Jednostavno, realnost oko nas postala je šokantnija od njegovih nekada brutalno teških i kontroverznih imaginacija.

Ne spadam u vernog fana režisera, volim tek neke naslove, mahom starije proizvodnje, a ovaj novitet teškom mukom sam sebe naterao da pogledam do kraja. Renomirani glumci dali su sve od sebe, ali sama gluma nije dovoljna da nadomesti osećaj već viđenog i sada već ozbiljan osećaj zamorenosti Cronenbergovim fetišima, estetikom i vizijama budućnosti.

Glupo mi je da ocenjujem kvalitet filma koji mi prosto ne leži. Oprez svima koji se spremaju da gledaju Crimes Of The Future. Ako vam je poznat umetnički izraz tvorca i ako vam se on kao takav sviđa kroz prethodna ostvarenja, onda nema dileme i navalite. Ako, pak, niste iz tog "filma", onda dobro razmislite vredi li investirati dragoceno slobodno vreme u isti...

P.S. Već neko vreme sebi obećavam da sam završio sa Cronenbergom i nekako me svaki put prevari te uskoči na mali ekran! Evo, sada obećavam, završio sam sa Cronenbergom

Ažurirao ar8c - 30.Lipanj/Jun.2022 u 16:17

Naravno, ne volim baš da generalizujem i sigurno da neće baš svaki fan prihvatiti ovaj film raširenih ruku. Ali rekao bih da većina hoće, što ide u prilog generalizaciji. Tu su svi oni elementi koji ljubitelji Cronenberga vole i jedino je pitanje da li će im dosaditi reciklaža. Malo je tu bilo čega novog i različitog.

Nov (mlad) gledaoc kome opus reditelja nije poznat jeste neistražena teritorija i ne mogu da dokučim kako bi to izgledalo. Ipak mislim da takva materija (i estetika) nije generalno bliska novijim naraštajima. Ostajem otvoren za mogućnost demantovanja, ali ne verujem da grešim.

U teoriji jeste tako - prelepo! Zamišljam sebe u tim mladim godinama da su bile prisutne ovakve mogućnosti i svo znanje sveta, muzika, kinematografija, literatura,... na izvolte!

Nažalost, praksa je "malo" drugačija. Izgleda da za punu svest i pamet ipak prvo treba nemati, naučiti se na borbu, umeti ceniti, nego od starta imati sve pred nosom. Opet generalizujem, ali primera je bolno mnogo...

Sve sto si napisao, apsolutno potpisujem. Pravo u metu.

Svaka čast  ti si bio gori i od mene dakle  ja sam radio koješta samo da bih bio duže sa filmovima, no vala u nesvest nisam ikada padao  pravio sam ludačke filmske maratone preko čitavog vikenda (tada mi je rekord bio 17 filmova) pa je pravo čudo kako se i meni to nije desilo. 

Nicali su kao pečurke. Danas imam sačuvanih 50ak (ne preterujem) kartica raznoraznih Video klubova. Radio sam u nekoliko kao dete, već sa 13 godina, pre podne škola, popodne videoteka, no radilo se od 17 do 21h tako da nije bilo naporno, meni ponajmanje, samo da sam među policama sa filmovima. Tada sam počeo čitati knjige na engleskom i moj favorit je naravno bio Video Movie Guide, više hiljada sinopsisa i podataka filmova, koje sam mahom znao napamet. Zbilja, igrao sam sa ortakom igru gde mu dam knjižurinu i kažem mu da otvori koju god već stranicu i ispita me o filmovima na toj strani. Tada, 1987, '88, pre neta, toliko podataka o filmovima, autorima, glumcima na jednom mestu je bilo poput magije meni .  Kako sam kao takav, je li, čarobnjak , visio u lokalnom video klubu, gde su mušterije više slušali mene negoli radnika, vlasnicima sam bio simpatičan (čak i mimo mog ubistvenog šarma ) te sam u početku menjao radnika kada ode na odmor ili boluje a ubrzo počeo i da radim na duže. Sedmi razred, majušni Puppet, već bitanga ali zaljubljen u film.