caravaggio

Pogledao sam film…film je radjen jezikom opere…  film je sam za sebe zahtevan…teško mi je čak i reći na čemu film insistira…na umetnosti…na smrti…na nagonima…na životu umetnika…znam samo jedno,film nije za svakoga jer zahteva visok smisao za apstrakciju,smisao za prepoznavanje univerzalnog u bizarnom…pri analizi samog filma postavljam sebi neka pitanja i zaista dolazim do zaključka da tumačenje nekih delova ima veze samo sa ličnim osećajem za stvari,sa ličnim iskustvima I ličnim duhovima…zašto ga ubija…I zašto je ubija…da li umetnik konačno shvata da u njegovom mladiću nema ljubavi…film nam prikazuje jedan umetnikov put od vere u ljubav i opštenja sa svetom do njegovog razočaranja u istu i povlačenja u sebe…zanimljiva je umetnikova ljubav prema ljubavi čak i ako on nije akter barem ne glavni akter…on kupuje svoje mesto u tom trouglu…njegovo mesto u loži on plaća dukatima…ali konačno shvata da je pokraden…predstava je bezlična…film nas vodi do suštine ljubavi..može se čak i naslutiti definicija ljubavi koju pokušava da nam nametne Jarman…po njemu je ljubav davanje….za Jarmana je ljubav sloboda…

  Hmmmm,pa ko danas  razmišlja o ljubavi…danas je ljubav model španske serije…mislim da ovaj film treba odgledati sa vremena na vreme…probati sa gledanjem u raznim životnim burama…neka će verovatno biti potpuno kompatibilna sa Jarmanovom pa će uživanje biti potpuno…

Jarman kupuje svoje mesto u loži i to mesto jako skupo plaća misleći da je na sceni ljubav ali ne na sceni je samo jedna jeftina farsa...glavni ljubav je maštar...apstraktan lik koji zahteva sličnu publiku..publiku koja može sebe da prepozna u priči o ljubavi...u priči o uzimanju i u priči o davanju...u priči o uništenju i priči o samouništenju...film nameće mnoge teme za razmišljanje koja navede na neka od pitanja...otkud novac medju ljudima,novac je postao nešto što je univerzalno koliko i ljubav...dukat kao sinonim za gramzivost...umetnik kao sinonim za slobodu kupuje svoje iluzije...on kupuje svoju inspiraciju...pa se postavlja pitanje kome je onda potreban taj novac i ko profitira sa tim novcem...a čitav taj scenario je odobrio i omogućio kardinal...pa se postavlja pitanje da li se može pobeći od svoje prirode ili ona ispliva neizostavno na ovaj ili onaj način....kardinalu se sviđaju slike svetaca gde su sveci nagi,lepi pa čak i erotični...čudno...kardinal je odabrao slikara kome će biti mecena...koga će usmeravati...za umetnika jedini križ koji prihvata jedina religija jesu njegove slike...on neprihvata križ na samrti...jer njegov život je križ...njegove rane su Isusovski teške i rezultuju u slikama koje su toliko žive i toliko jake...i opet taj sukob ljubavi i seksa...koliko seks uništava ljubav i da li tu postoji kompatibilnost...možda je seks samo jedno uludo bacanje energije...jednog naboja emocija koje sputane mogu da se pretoče u umetničko delo! Mladić bez ljubavi pa makar ona bila prema ženi je ništavan..mladić pun mišića i energije kao sinonim za sex,za ispoljavanje nagona...Jarman očito nije bas oduševljen seksom bez ljubavi...možda sam otišao suviše daleko u analizi tek pogledanog filma...u svakom slučaju zanimljiv film!

...

autor komentara - Pišta

Hvala ti, Pišta