Breaking Away (1979)

Četvorica najboljih prijatelja, devetnaestogodišnjaci iz radničkih porodica kakvog omanjeg američkog grada sa univerzitetom, pokušavaju da smisle šta će sa sobom i svojim životom u učmaloj sredini. Među studentima univerziteta, došljacima,lokalni klinci su prozvani "Cutters" po svojim očevima koji su od kamena isklesali/izgradili fakultetsko zdanje, koje, ironično, njihova deca ne mogu priuptiti.

Centralni lik, jedan od "Cuttersa", je Dejv, momak zaluđen biciklizmom a otkako je dobio novi italijanski bicikl, posebno je zaluđen Italijom i Italijanima. Svog psa Dzejka preimenovao je u Felini, sluša italijanske opere, priča svojim tarzanskim žabarskim i u kući i van nje, jede isključivo njihovu hranu...usput trenirajući sve vreme kako bi jednog dana postao pro. Dejv između svojih treninga i gluvarenja sa prijateljima, upoznaje devojku sa univerziteta, koja mu se sviđa, no ostavši u svom "italijanskom karakteru" predstavlja joj se kao Žabar, što ga naravno gura samo dublje u komplikacije. Kako film odmiče, priča se iz blesavih i komičnih situacija, preko teme sazrevanja i suočavanja klinaca sa problemima, pretapa u čistokrvni sportski filmić, jer se u varoši sprema velika biciklistička trka, test zrelosti i volje za naše junake, autsajdere. 

Nekoliko puta sam se lepo nasmejao, bilo je i vedrih, romantičnih tonova, da bih na kraju iskreno navijao za svoj tim. Uživao sam i u nostalgičnom šmeku filma, tadašnji klinci su u međuvremenu postali poznati glumci (Dennis Christopher, Dennis Quaid, Daniel Stern i Jackie Earle Haley), dok mi je verovatno najviše legao sam duh filma, jedan od onih generacijskih filmova, no ovde potpuno neopterećen, vedar, nepretenciozno uspeva da zabavi. Žao mi je samo što ga nisam gledao tamo negde osamdesetih (godinama sam bio ubeđen da jesam zapravo, no to je zato što sam ga mešao sa odgledanim American Flyers) tada bi mi značio i više a ovako, iz današnje perspektive mi je tek jedan lep filmić, o kome uopšte i pišem tek da se potpuno ne provuče ispod radara. Vredi.