A Thursday (2022)

Nije to kod mene do mišljenja tek, daleko bilo, možda nisam bio jasan iznad, zamara me forum, blago rečeno, pa mi u tom povlačenju često bude mrsko da pišem, to iznad je ionako tu tek radi podrške momčiću (prevoditelju) bilo. 

Dve trećine žena koje sam ja uopšte ikada poznavao jesu bile silovane, retki su slučajevi da nisu  no to ne menja moj stav protiv smrtne kazne. Pustimo mi mene, ja sam divalj, ne predstavljam ja ni pravdu ni sistem ni kaznu, pravio bih toj gamadi silovateljima jezive stvari, i za to bih trebalo da odgovaram. Krvario sam ruke i za mnogo manje stvari, no sistem ne bi ikada smeo biti za oduzimanje života, ponajmanje kao vid kazne. To je toliko van poente svega, krajnje kontraproduktivno i nečovečno (tu je da se bavi ljudima ipak, ne, bilo bi lepo makar da je tako). 

Dok i to što smo jedni drugima zveri, ne bi smelo biti samo puko činjenično stanje, već se u svakoj prilici valja boriti protiv toga, sistem pre svih i svega drugog a ne i sam biti zver. Pa i za najgore govno, šta će mu ionako gora kazna od života u betonu, kavezu, malo li je.  Da i ne počinjem o tome kako takvi tamo prolaze. A baviti se zakonom i pravdom i voditi ih kao mesaru, ne ide, opet jer maši svaku poentu onda. 

Opet, nije da kažem da ne mora nestati sve u krvi ako nismo za bolje, dabome da bi trebalo (da je pravde, i moralo bi) ako su sečivo i krv ono čemu uvek težimo i vazda verujemo da su to pravda, rešenje i način, fuck it, burn, baby, burn. Uosatlom, onakvim imbecilnim zakonom bi svaka od tih unesrećenih žena, na sav teror, traumu i užas, verovatno bivala i ubijena potom, jer kakve veze ima ako ga čeka smrt a ona biva jedini svedok, i to je tek jedan od mnogih razloga zašto je sve to naopako postaviti tako, otkud uopšte ideja da se ljudi plaše smrti, malo ko oko mene je iole išao na tu stranu mislima ili strahovima a o zločincima da i ne počinjem, smrtna kazna ih sigurno neće sprečiti, nikada nije. Dok idealnih rešenja sa ljudima nema, jbg, suviše smo daleko od bilo kakve idealnosti. No, neka ih zato koplja da se lome.  

Kakva familija...Vrata ne otvaram, interfon sam ionako iščupao iz zida, pa neka stišće dugmiće koga god to čini sretnim, bole me brige baš. Postoji procedura da bi se ušlo u moju jazbinu. Novac ne igra ulogu u tome zašto me poneka luda i voli, tj nedostatak istog