37°2 le matin aka Betty Blue (1986)

Iskreno, ne znam šta da kažem o filmu. S jedne strane jeste sjajan umetnički prikaz života dvoje ludaka kojima luda ljubav određuje život , ali s druge strane je predug, prespor i mnogo se kosi s mojim nekim viđenjima/doživljajima/shvatanjima da bih mogla da ga prihvatim. Njeno ponašanje je previše razmaženo i bezobrazno za moja shvatanja, a njegov "odgovor" na njeno ponašanje mi je još neprihvatljiviji, što me strašno nerviralo. Nakon toga, kad shvatimo da je zapravo u pitanju bolest, njegovo negiranje da prihvati stvarnost, koje neminovno vodi ka onom kraju, me izvelo iz takta. I nemoj da mi neko kaže da je previše voleo. Ako ćete priču o pravoj, neiscrpnoj ljubavi, pogledaje "Beležnicu aka Notebook".

U svakom slučaju, zbog predugog trajanja i dosade koju sam osećala tokom većeg dela gledanja od mene 6/10.

Betty Blue
Imam problem sa dugim filmovima. Mogu biti dobri. Mogu biti kvalitetni. Mogu biti dragi i mili. Ja samo čekam da jebeno završe. A sada o filmu. Gledao sam svojevremeno 37,2 C. I naravno da mi je na prvo gledanje bolji nego sada na drugo. To je često, pa i normalno. Sada sam znao najvažnije stvari pa nema faktora novine i svježine. Kada Zorg u jednoj sceni na početku ovoga maratonskoga filma kaže: " Ona je nešto najljepše što mi se desilo u životu", au contraire. Sasvim suprotno. Ona je nešto najgore što mu se moglo desiti u životu. Običan dečko. Radnik kakav-takav, pisac amater, biva uvučen u histeričnu ljubavno erotsku zamku sa destruktivnom Betty. I to će mu sjebati život zauvijek. Više ništa neće biti isto. nakon takvih intezivnih veza trava ne raste. Svaka slijedeća " normalna" veza biti će bez okusa i mirisa. I to je tragedija.
Ocjena 5/10. Bila bi i veća, samo da film nije tako prokleto dug.

Au contraire, odlican je... film sam gledao, prvi put, na faxu i ostavio me je bez teksta, u pozitivnom smislu, ali govorim o originalnoj verziji od dva sata. Ritam filma i nije toliko spor, ali ono sto je mene kupilo zauvek je neverovatna atmosfera i muzika u filmu. Znas da ce kraj biti tragican znas da se sve krece ka tome, ali nekako navijas da se mozda ipak nesto dogodi i da se ipak izvuku i dalje gledas i dalje se nadas... Par apsolutno predivnih scena mi je zauvek ostalo u secanju... Scena pijanke (lupaju casice telike i tonika) ili scena kada Beti ode kod izdavaca na vrata da bi se "objasnila" sa njim na svoj nacin... Jednostavno, kao sto neko pomenu, film ti se ili svidi ili ne, mada mislim da ga treba pogledati u posebnom raspolozenju. Bilo kako bilo, preporuka za muziku iz filma!