158. Još 24 časa Titlovaca

Dobar dan vam želim, dragi gledaoci i dobro nam došli na „24 časa Titlovaca“! Najpopularniju trku na svetu, barem po merenjima naše nacionalne televizije. Evo nas na velelepnoj stazi Airton Fanđo i ne, vaš komentator nije napravio lapsus, staza se stvarno zove Airton Fanđo otkad joj je lokalna vlast promenila ime. Kada smo pitali našeg gradonačelnika Kadetonija Flojda da li je mislio na Airtona Senu ili Huan Manuela Fanđa, odgovorio nam je da staza nosi ime njegovog omiljenog kauboja. Biću slobodan da pretpostavim da je zato danas počasni gost Franko Nero. Hm, čudno. Imam neki osećaj kao da sam sve ovo nedavno izgovorio. I da se trka vrlo brzo završila eksplozijom. I da je usred dodele pehara lokalni ludi naučnik Nebojša Pronalazač, izumitelj mašine koja menja tkanje svemira, rekao: „A, ne, ne! Nisam platio silne pare da bih gledao ovako kratku trku“ i nakon toga smo se našli ovde... Molim, režijo? Da ne pričam svoje pijane halucinacije u živom prenosu? Naravno.

Nije na odmet da se podsetimo pravila ove senzacionalne manifestacije. Kao što je poznato svima koji nisu tek počeli da prate ovaj spektakl, trka se zove „24 časa Titlovaca“, ali se zapravo vozi više dana, ali 24 časa dnevno. Često nazivana trkom do iznemoglosti, samoubistvom i dnom civilizacije, ova trka je krajnji test izdržljivosti vozača, ali i njihovih bolida. Za razliku od ostalih takmičenja sličnog tipa, na našoj trci ne postoje ekipe. Svakim vozilom upravlja samo jedan čovek celim trajanjem trke, tako da se pored redovnih pit stopova mogu videti i pauze za ručak, toalet i spavanje kao i puš pauza. Takođe, njihove formule nisu kao na ostalim tkrama. Imaju potpunu slobodu dizajna, kao i odlika, jer kako moto našeg divnog grada kaže: „Pravila su tu da se krše“. I zamalo da zaboravim ono što najviše privlači gledaoce, ovo je trka na smrt. Dakle vozi se sve dok neko ne pobedi prelaskom preko ciljne linije ili eliminacijom svih ostalih protivnika. Svi još uvek pamtimo legendarnu pobedu ser Tihija Stjuarta posle prve krivine, jer su svi ostali bolidi na startu misteriozno eksplodirali.

 

Da pogledamo ko je sve na startnoj liniji. Kao što tradicija nalaže, ova trka nema kvalifikacije, pa svi počinju sa iste linije.

 

Prvo vidimo Klena Šumahera u njegovom bolidu Deblo 2000. Ne, pogled vas ne vara to je zaista deblo na točkovima. Navodno je unutra ugrađen Hondin motor, dok drugi tvrde da ga pokreće Huskvarnina motorka.

 

Odmah pored njega je Boni Sekirštapen koja punom šakom evra polira dezinfekcionim sredstvom svoj najnoviji BMW kojeg od milošte zove Hans.

 

Zatim sledi legenda ove staze, Edenson Fitipaldi, u svojoj šklopociji Death Machine 10. Naime, i Edenson i njegovo vozilo su na prethodnih osam trka završavali neslavnom pogibijom, ali se svake godine neobjašnjivo ponovo pojave. Čekaj malo. Kako onda kola broj deset, ako je deveta godina? Molim, režijo... Pijane halucinacije, živi program. Razumem.

 

A tu je i finski vozač Kimi Bahonen u revolucionarnom automobilu marke Buregdžini koje umesto tradicionalnog goriva koristi sir.

 

Evo ga i naširoko poznato raketno vozilo. Crnu i dugačku raketu na točkovima viđamo svake godine, samo sa drugim vozačima, a ove godine je za volanom popularne „Crne kobasice“ Ranka Rozberg.

 

Pored nje je futuristički bolid iz fabrike Ilona Maska pored kojeg njegov pilot, Ana Alonso, pokušava da shvati kako da isključi strujno kolo ne bi li mogla da uđe.

 

U neobičnom vozilu nalik dvokolicama koje umesto konja ima četiri turbo motora vidimo Huan Isu Montoju, višestrukog uzastopnog prvaka u trkama kolica kroz Lidl. Okej, mogao bih se zakleti da je ovaj takmičar bio prijavljen kao žensko pod imenom Cokalberta. Sad ću naći papir... Razumem, režijo. Prestaću.

 

I na kraju reda je Edi Kamikazeti u bolidu Suhoj 57. Bilo je protesta drugih vozača zašto je dozvoljeno avionu da se trka, ali je njegov sponzor podmit... ovaj, obećao da se avion neće odvajati od tla.

 

Sada vidimo čoveka sa perjem na glavi kako pleše pored vozača i njihovih mašina dok nešto peva. To bi trebalo da je seoski vrač. Ne, pogrešio sam. Upravo mi javljaju da je to samo Robin, lokalna šljokara. Ovaj uglađeni gospodin obrijane glave iza njega u crnom odelu je pravi vrač Iron Prost. Naime, dragi gledaoci koji prvi put pratite ovu trku, dodatni faktor uzbuđenja ovom nadmetanju donosi to što lokalni vračevi pred start bacaju kletvu vukodlaštva na jednog od takmičara, ali i daruju moć vidonjaštva drugom nasumičnom vozaču. Tako da imamo potpuno neizvesnu trku pred nama.

 

Vozači su spremni. 3... 2... 1... Krenuli smo!

 

Bar znamo da vukodlak nije isti... Ili je postao transegender? 

Nažalost, nije ni Danilo... 

Hm...