Ucitelka (2016)

Jedna me priča iz mog odeljenja podseti na film, prepoznaćemo i ovde stihove pesme `Naši dani` , komentare i diskusije koje se šire čaršijom pa rekoh da napišem par reči. Sa Poljske iz 1983. smo prešli na Čehoslovačku tog doba, tj. Bratislavu, sa Valense na Havela, i kasnije na Plišanu ili Tihu revoluciju . Bez gubljenja na opštosti mogli su da stave i  2022. godinu, i da smeste radnju i likove u većinu gradova i država sveta.

Kao i u pesmi `Naši dani` i ovde svedočimo bezvremenskim temama kroz nelinearni narativ. Meni je ovo crnohumorna drama koja je odlično režirana, i daje odličan uvid i šalje poruku, kroz kritiku i specifičan vid satire.  

Vidim da i u opisu ima jedan bitan spoiler, kao i drugi koji nije baš lepo napisan, ali dobro.

Maria Drazdechova kao nova učiteljica u jednoj školi u Bratislavi, 01. septembar 1983. godine  na uvodnom času traži od učenika da se predstave i da joj dodatno kažu čime se bave njihovi roditelji. Ona je udovica oficira, predsednica komunističkog ogranka partije, a sestra joj živi u Moskvi, kako direktorka škole saopštava roditeljima, a i učiteljica neke delove suptilno , dozirano i lukavo  vremenom predočava i roditeljima.  Zatim se vremenski unapred prebacujemo na roditeljski sastanak ( mada na samom početku vidimo dolazak roditelja na isti) gde će se raspravljati o…, a retrospekcijama vidimo i o čemu.

Meni se svideo film.  Prvo me je roditeljski sastanak podsetio na kultni film Sidney Lumet-a  `12 Angry Men`, mada nije za poređenje ali meni je  Zuzana Mauréry  u ulozi učiteljice, iako je ovde na suprotnoj strani optuženičke klupe,  blistala kao Henry Fonda u ulozi porotnika, a roditelji kao porotnici. A neki dijalozi, tj. neki delovi scenarija i načini ponašanja su me podsetili malo i na Gogolja i delo `Revizor`.

Ovo mi deluje kao dobra optužnica (kritika) i današnjih sistema i društva, za osnovu uzeli osnovno obrazovanje, a teme su korupcija, nepoštenje, moralne dileme  i strah ( mada nismo videli direktno u filmu, pretnja se verbalno održava, lebdi u vazduhu možda samo prirodno delovanjem sile potiska, gravitacije,  itd, ne vidimo drugo(a)  telo (a) da deluje(u), a na tim krilima se ispoljava neometano , što mi još daje na ‘težini’)    raznih društvenih staleža prema autoritetu,manipulacijama, hipokriziji, ali i dokle pritisak može da se trpi i koja je to kritična tačka,kao i izopštenje, kako cela situaciju utiče i na učenike, kako se odražava na njihove mlade živote ,  i šta se dešava kad se uruše stubovi `paradigme` društva, to mi je najveće upozorenje koje šalje film.  

U svakom slučaju ovakve teme nije na odmet ponavljati, s vremena na vreme, vidimo da npr. Korejci poslednjih 20 i nešto godina  ne propuste skoro ni u jednom filmu a da se ne dotaknu sličnih tema.

Sa zakašnjenjem hvala za prevod.