Krvavi rat yakuza klanova je izbegnut 1988. posredstvom plana korumpiranog puba i (ipak ništa manje) krvavog obračuna lidera. Koju godinu kasnije, 1991., dok ulice i mir, poučen svim lekcijama svog palog mentora, održava pandur koji je bio ruki u prvom delu. On ipak upada u još užasniji vrtlog beskompromisne igre ulice, moćnika sa jedne i druge strane zakona, dok mir vrtoglavo juriša u zaborav sa izlaskom iz zatvora nekadašnje desne ruke ubijenog bossa jednog od klanova. Sadistički psihopata istog momenta počinje da proliva krv, zgađen onim u šta se klan pretvorio, lenje, miroljubive pohlepne biznismene bez časti, u sprezi sa policijom i rivalima, bez ikakve namere da osvete svog ubijenog lidera. Vrh policije pa ima svoje motive, te je na našem junaku da prokljuvi šta se dešava i ponovo proba da umanji žrtve užasa koji se pokrenuo.

Rekoh, dobar! Kome se dopao prvi film, teško da će imati zamerki na nastavak, nisam osetio gotovo 140 minuta filma, pitak je, ineresantan, krvav, krimić u svom pravom smislu.