Kad sam stigla, moj muž je bio radostan što me vidi i veselo je rekao:
– “Draga, imam iznenađenje za večeru!”
Zatim mi je stavio povez preko očiju i odveo me do stolice za stolom.
Sjela sam i baš kad mi je htio da skinuti povez, zazvonio je telefon.
Natjerao me da mu obećam da neću dirati povez dok se ne vrati i otišao je javiti se.
Grah koji sam pojela još uvijek je radio i tlak je postao nepodnošljiv, tako da sam iskoristila priliku dok se moj muž ne vrati, nagnula se na jednu stranu i ‘pustila’ jedan.
Ne samo da je bio glasan, nego je i smrdio kao kad kamion s gnojem, prolazeći pored pilane, pregazi tvora.
Uzela sam salvetu s krila i žustro otpuhnula smrad.
Zatim sam se nagnula na drugu stranu i odvalila još tri.
Smrad je bio gori od kuhanja kupusa.
Izoštrila sam uši na telefonski razgovor u susjednoj sobi, nastavila ovako nizati sljedećih nekoliko minuta.
Zadovoljstvo je bilo neopisivo.
Kad je pozdravljanje preko telefona označilo kraj moje slobode, učinila sam još nekoliko brzih kružnih pokreta salvetom da raspušem sve, vratila salvetu na krilo i uz osjećaj zadovoljstva i olakšanja, spustila ruke na krilo.
Lice mi je sigurno odavalo najneviniji moguć izraz kada se moj muž vratio i ispričao se što je tako dugo telefonirao.
Pitao me jesam li virila, a ja sam ga uvjerila da nisam.
U tom trenutku skinuo mi je povez i dvanaest gostiju koji su sjedili za stolom u glas su poviknuli:
– “Sretan rođendan!”