Vrlo interesantno urađen whodunnit.

Pri tome ne mislim samo na prirodu koja ne prašta (suša).

Glavnom se liku po glavi motaju crnjaci iz prošlosti i izjedaju ga iznutra, što gledamo kao kratke flashbackove.

Koji nemaju puno veze sa trenutnim slučajem koji istražuje. Ili imaju? Neću spoilati.

A istražuje smrt negdašenjg prijatelja i njegove žene.

Tu ženu nikad prije nije vidio. Autor ne da ni nama da ju vidimo.

Pa iako priča nije nekakvo presavršeno ludilo, samo je dobra, režiser je htio film učiniti posebnim i odradio je posao kako treba.

Osim nekoliko neispeglanih scena koje valja oprostiti.

Meni se film kao cjelina baš sviđa.

U oskudici kvalitetnih trilera poslednjih godina, ovaj je pravo osveženje. Vidi se da je rađen prema knjizi (istoimeni bestseler Džejn Harper) jer obiluje dramskim elementima karakterističnim za adaptacije.

Radnja se odvija u australijskoj zabiti, u za njih, karakterističnom sušnom ambijentu. U fokusu priče je zločin koji se dogodio na izolovanoj farmi a isti treba da rešava odlikovani policajac iz Melburna, koji se igrom slučaja zatekao u tom mestu koje je zapravo njegov rodni grad. No i pomenuti pandur ima repove iz prošlosti i neprijatne uspomene koje ga opterećuju a dodatnu teškoću mu predstavlja palančki mentalitet meštana sa kojima nije lako sarađivati u rešavanju ubistva. U filmu se prepliću trenuci iz prošlosti i sadašnjosti sve do samog kraja, kada se fragmenti ove teške priče uklope u celinu. Sam rasplet mi nije legao baš najbolje, previše je trivijalan za moj ukus.

Sve u svemu, ovo je film za preporuku.

p.s. Nikad pre nisam čuo za izraz "prečekati". Proverim na internetu i vidim da je to arhaičan izraz koji je odavno izašao iz upotrebe a zapravo znači "pričekati". Baš neobično.